Kuhinja zaposlene žene

(please scroll down for recipe in English)

Nekako imam utisak da tokom celog svog domaćičkog staža kuburim sa rernama. Prvo sam imala neku priručnu na šporetu gde je samo jedna ringla radila - jasno vam je kakva je bila rerna: bezmalo nepostojeća. Onda su mi roditelji doneli svoj šporet koji su dobili kao svadbeni poklon, a koji je tada bio samo pripomoć na dvorištu kod bake, tokom kuvanja zimnica. I na njemu je malo toga radilo.

Potom smo nas dvoje otišli i kupili šporet - e, te sreće! U eri nepostojanja kartica, čekova i kredita, a uz sve troškove kućenja i bebe, mogli smo da si priuštimo domaćeg proizvođača, davno nekada jako cenjenog. Ubrzo su i na tom šporetu ostale dve ringle koje su radile.

Sledeći šporet sam sama kupila, u vreme početka velike nesloge koja je vodila raskolu. Sada kad se osvrnem, imam utisak da je i najbolje radio, a bio je brend čiju, i danas govorim, ne bih ni mutilicu za kafu kupila. Taj šporet je svoje odsvirao kada sam se počela baviti renoviranjem kuhinje pre tri godine, pa je bio red da napokon dobijem, mislila sam, krštenu rernu, ugradnu, jednog od najboljih nemačkih proizvođača i tako dalje..... E, ta mi trenutno takav bes izaziva, da sam na korak da je izguram sama sa sprata. Naravo, izašla je iz garancije prošle godine.

Uvek je pekla nešto slabije i bila sva fina i razmažena. Onda je počela da odbija da peče sa donje strane, te da mi čini da moram da cupkam i proveravam i da nemam poverenja u dotičnu gospođicu. Pozovem majstora, on mi kaže kako donji grejač ipak radi, a da bi trebalo da spustim rešetku niže. Spuštala sam je sve niže i niže, sve dok nisam počela da pečem bez rešetke, na dnu rerne. Vrhunac je nastao kada me je drugar iz Bostona izazvao da napravim Bostonsku krempitu, te se ja bacila na posao: umutila sam običan patišpanj sa puterom, stavila u rernu, a on se nekako strovalio u sredini, nepečen. Kako uvek krećem od svoje krivice, napravim ponovo, sa istim rezultatom, pa shvatim da je rerna odlučila da štrajkuje, iz nepoznatih razloga. Tu mi definitivno pukne film, pozovem zvanični servis sa namerom da promenim grejač, pa makar i radio, kako je onaj nezavisni majstor tvrdio. Kad se nisam srušila kada su mi rekli procenu cene popravke: oko pola cene nove jeftinije rerne u radnji. E, pa ne dam!

Pošaljem mnoštvo viber poruka svim prijateljima koji imaju rernu u kući - ama niko nema majstora! Onda na internetu nađem neki servis u mojoj ulici i dogovorim da mi danas dođu. Dasa dođe, uzme mi grejač (za koji potvrdi da dobija struju) i najavi da će da ga ponese. Na moje - pa koliko ću biti bez rerne, najmirnije mi odgovori - pa ionako Vam ne radi. Pa da, ali sam nekako mislila da ćete je danas popraviti. A, ne, ja sam rekao da ću doći da vidim da li može da se popravi (!). Kada sam se namračila i potpuno uspravila, jedva suzdržavajući bes i želju da ga naglavačke izbacim, dobila sam informaciju da će doći sutra, a da ide sa grejačem da vidi šta mu je.

I šta sad ja da kažem? Možda će stvarno sve biti u redu i ja budem u sledećem tekstu u zvezde kovala drskog majstora. Ako ne, rerna leti u kontejner, brend u opanjkavanje na sva usta, a ja ću kupiti najjeftiniju koju nađem u gradu. Eto.

Dok se ne izborim sa njenim veličanstvom rernom, pravim slatkiše koji se ne peku. Takav je ovaj napravljen u jeku mog rata sa belom tehnikom: domaći puding od čokolade. Da li ste znali da može da se napravi domaći, a ne samo iz kesice - instant ili sa kuvanjem? Ja sam čak negde pronašla u maminoj svesci, ali mi se nije dalo da ponovo kopam, nego sam uzela ovaj davno pinovan. Pravi se od svega par sastojaka koje već sigurno imate u kuhinji, a dobija se puding daleko bogatije teksture nego onaj iz kese. Već sama boja nagoveštava da je u pitanju čokolada, a ne tamo neke arome i koješta. Sve u svemu, dobro je napraviti nešto domaće, čiji sadržaj znate, i ponuditi deci. A Bogami i sebi da izlečite stres, kada rerna počne da vodi svoj paralelni život. Pu, pu, pu, daleko bilo, neka su vam rerne žive, zdrave i funkcionalne, a vi samo imajte recept da napravite slatkiš za tren.

Domaći čokoladni puding

(recept za štampu)

60g smeđeg šećera

1 vanilin šećer

30g kakaa

2 kašike gustina

prstohvat soli

350ml mleka

100ml slatke pavlake

1 žumance

120g čokolade

za serviranje: 250ml slatke pavlake, 1 kašika prah šećera

Izmešati šećer, kakao, gustin, so, žumance i malo hladnog mleka i umešati u glatku smesu.

Ostatak mleka i slatku pavlaku staviti zajedno da se greju u manjoj šerpici. Kada provri, preliti preko šećera, kakaa i gustina, izmešati, pa vratiti sve u šerpicu. Dodati izlomljenu čokoladu, pa neprestano mešati na srednjoj temperaturi, dok se puding ne zgusne i skuva (potrebno je svega par minuta)

Posudice za serviranje isprati hladnom vodom, pa usuti vreo puding. Ostaviti da se sasvim ohladi.

Za serviranje umutiti slatku pavlaku uz dodatak prah šećera i poslužiti po želji.

Homemade chocolate pudding

(print this recipe)

60g brown sugar

10g vanilla sugar

30g cocoa

2 tablespoons cornstarch

pinch of salt

350ml milk

100ml heavy cream

1 egg yolk

120g chocolate

for serving: 250ml of heavy cream, 1 tablespoon powder sugar

Combine both sugars, cocoa, cornstarch, salt, egg yolk and add little cold milk and mix in a smooth mixture.

Put the rest of the milk and heavy cream together to heat in a pot. When it starts to boil, pour over the cocoa and sugar mixture, stir until smooth and then put it back in the pot. Add chopped chocolate and stir constantly at medium temperature, until pudding is thick and cooked (it takes only a few minutes)

Rinse the bowls with cold water, then pour in the hot pudding. Leave it cool completely.

For serving, mix heavy cream adding powder sugar and serve upon the taste.

(please scroll down for recipe in English)

Mi takozvani food ili kulinarski blogeri, a zapravo svi zaljubljenici u kuhinju i kuvanje, koji o tome pišemo potkrepljeno slikama i receptima, imamo mnoštvo zadataka do tog konačnog proizvoda: objave u nepreglednom internet prostranstvu, na čistom srpskom odomaćeno - posta. Ima tu svega: nabavke namirnica, pripreme jela, zapisivanje sastojaka, menjanje, ponavljanje postupka, zapisivanje svih neophodnih detalja; pa onda priprema svih onih neophodnih rekvizita - tanjirića, činijica, daščica, krpica, podloga i pozadina za slikanje (čemu je prethodila nabavka ili pravljenje istih); pa fotografisanje, pa promena kadra, pa opet. Pa rasklanjanje postavke (to kod mene znači demontažu daske postavljene na hoklice ili čak i pomeranje celog trpezarijskog stola (Herkules, šta da vam kažem), pa pospremanje kuhinje, pranje ili rasklanjanje posuđa; pa prebacivanje i sređivanje fotografija, pa pisanje teksta, sređivanje i ispisivanje recepta, pa promocija gde treba, pa..... Ne žalim se, samo predočavam.

I onda se usred tog tolikog posla desi da pogledam međuproizvod - fotografiju, te da napravim grimasu i kažem - neee, to nije to..... Beskrajno ukusno jelo, a slika - joj, majko! Tu sad postoje dve varijante: jedna je da ipak objavim, jer nema smisla da mi propadne uložen trud, a druga je da završi u folderu Odustala. Stvarno imam takav folder, ne šalim se.

Ponekad je razlog loše fotografije moje nedovoljno poznavanje tehnike i odsustvo umetničke crte, ponekad žurba (hladi se jelo, Luka je gladan), ponekad prosto nefotogeničnost jela, ponekad nedostatak inspiracije. Današnja objava ima pomalo od svega, ali nisam dozvolila da završi u Odustala folderu. Jelo je toliko dobro, ukusno, jednostavno i nemoguće da se ne svidi, da zanemarujem što fotografije ni izdaleka ne oslikavaju ukus - prosto mora ovde da postoji, a nema se vremena za sve ispočetka.

Dakle, radi se o jelu koje se veoma jednostavno i brzo priprema, kombinuje u sebi mleveno meso, pirinač (i tu sličnost sa punjenjem za paprike prestaje), grašak i šargarepu, začine i kačkavalj. Idealno je za brzo spremanje, jer osim početne pripreme, potrebno je vremena koliko da se skuva pirinač. Začini mu daju arome, a kačkavalj onu dozu dopadljivosti i najizbirljivijima, a naročito deci. Ja sam ga čak podgrevala u mikrotalasnoj, ali naravno da je najlepše odmah da se jede. Uz ovo jelo sam napravila malo modifikovane ultrabrze tortilje koje sam pronašla kod Damira na instagramu: 3 kašike brašna, 3 kašike kiselog mleka, prstohvat soli i na vrh noža praška za pecivo; sve se umeša, podeli na dva dela, istanji i ispeče u zagrejanom tiganju. Vala, brže ne može. Vi možete uz bilo koji hleb, on je samo pratnja izuzetnom jelu.

Varivo sa mlevenim mesom

(recept za štampu)

1 crni luk

2-3 kašike maslinovog ulja

1/2 kg mlevenog mesa

1 šolja paradajz soka

1,5 šolja graška i seckane šargarepe (može i smrznuto)

150g pirinča

2 šolje supe

1 kašičica sušenog origana

1/2 kašičica sušenog bosiljka

so, biber

150g rendanog kačkavalja

Sitno iseckati crni luk, pa ga ispržiti na zagrejanom maslinovom ulju.

Dodati mleveno meso i uz mešanje ga pržiti sve dok ne prestane da bude crveno.

Usuti paradajz sok i mešati, da sasvim ispari.

Potom dodati povrće, pa pirinač, sve dobro izmešati, pa naliti supom. Smanjiti temperaturu na srednje jaku i krčkati, uz povremeno dodavanje vode. Kada pirinač bude skuvan, dodati origano, bosiljak, so, biber, pa dinstati još par sekundi da se sastojci sjedine.

Odozgo sipati narendani kačkavalj, isključiti ringlu i ostaviti poklopljeno da se sir otopi. Služiti toplo.

(adaptirano odavde)

Minced meat stew

(print this recipe)

1 onion

2-3 tablespoons of olive oil

1/2 kg of minced meat

1 cup tomato juice

1.5 cup of mixed green peas and diced carrots (can and frozen)

150g rice

2 cups of soup

1 tsp of dried oregano

1/2 teaspoon dried basil

salt, pepper

150g of ground swiss cheese

Chop onion and fry it on heated olive oil.

Add minced meat and stir it until it become pale.

Add the tomato juice and cook, to evaporate completely.

Then add vegetables, rice, mix everything well and pour in the soup. Reduce temperature to medium high and cook, with occasional addition of water. When the rice is cooked, add oregano, basil, salt, pepper, and stir for a few more seconds to combine well.

Sprinkle with the grounded cheese, turn off the stove and leave it covered until cheese is melted. Serve warm.

(addapted recipe)

(please scroll down for recipe in English)

Borovnice sam, pre nego što su odnedavno počeli da niču zasadi pored već odomaćenih malina, videla jednom i to divlje, idući sa tatom u njegov rodni kraj. Nakon toga, susretala sam se sa ovim bobičastim voćem samo kroz tetra-pakove kupovnog soka. Govorili su da je borovnica dobra za krvnu sliku, te sam tokom trudnoće dobijala hektolitre na poklon i ispijala ih; naravno da sok iz radnje tog doba nije imao voća ni u tragovima, tako da sumnjam da je bio odgovoran za stanje mojih crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Više je to imalo veze sa mojim godinama, u kojima malo toga fali, ali ne mari - bitna je bila dobra namera darodavaca, a meni nije smetalo.

Nakon toga, sretala sam borovnice tu i tamo, mahom po najbolje snabdevenim pijacama, ali su bile po ceni ravne suvom zlatu. Kupovala sam na čašicu Luki par puta, želje radi, ali su bile vrlo nepristupačne. Razmišljala sam da ih upotrebim za neke zimnice i brže-bolje odustajala. Nekako, ne znam ni sama kako, sam pronalazila da mi se više isplatilo da kupujem zamrznute, za pite, eventualno voćne kolače i slično.

Pre neki dan, kolega Peđa, onako uzgred i usput, držeći svoju crno-tirkiznu šolju za jutarnju kafu, zapita - hoće li neko borovnice, moj komšija ih gaji i prodaje. Bomba je bačena! Žene zagrajale, računamo, zapitkujemo, konsultujemo se, te pakovanje ovoliko te onoliko, te krupnije, te sitnije, te da li je to onaj isti, te koliko koštaju... ma cirkus! I sam Peđa se nađe u čudu, a mi za par minuta otkupismo komšijinu nedeljnu berbu. Ovog vikenda je Peđa bio pametniji: napravio je viber grupu, te sada kupujemo od komšije borovničara koristeći moderne tehnologije.

Cenu za kilogram sam uporedila sa cenom smrznutih i došla do toga da ove sveže uopšte više nisu bauk. Jesu, priznajem, skuplje od nekog uobičajenog voća, ali nema čišćenja, nema otpada, kilo je kilo, a i verovatno ima još sijaset razloga zbog čega je cena takva kakva jeste.

Odlučila sam da prvu nabavku delom pretvorim u džem - koliko je to dobra odluka bila! Nisam do sada jela (domaći) džem od borovnice i iskreno sam oduševljena: veoma je ukusan, prilično aromatičan, a njegova ređa tekstura, kako sam je ostavila, dobra je kako za mazanje, tako i za prelivanje kohova, američkih palačinki, kao pratnja uz uštipke ili mekike. Pored toga, ja volim da prelijem kiselo mleko ili grčki jogurt kašikom ili dve džema - dobija se domaći voćni jogurt kome kupovni nisu ni prići.

Sledeća tura komšije borovničara je predviđena za slatko od borovnice. Do tada, uživajte u džemu - i pripremi i jelu.

Džem od borovnice

(recept za štampu)

1 kg borovnica

400g šećera

Dobro oprane i osušene teglice staviti u hladnu rernu i uključiti na 100 stepeni, da se sterilišu.

Borovnice oprati.

U šerpu staviti voće i šećer i zagrevati na ringli. Kuvati na umerenoj temperaturi, uz povremeno mešanje. Kada se džem zgusne (vreme zavisi od sorte i veličine borovnica), staviti malo džema na ohlađeni tanjirić, pa kada se sasvim ohladi, proveriti gustinu (ili ostaviti celu količinu da se ohladi, pa sutradan, ako je dobra gustina, samo zagrejati da proključa i stavljati u teglice). Džem od borovnice se brzo skuva, potrebno je oko pola sata, više-manje.

Vreo džem sipati u vrele teglice, zatvarati metalnim poklopcima, pa sve teglice uviti u neko ćebence, kao bi se džem polako hladio i prirodno konzervisao.

Ohlađene tegle čuvati u ostavi do otvaranja, nakon toga u frižideru.

Blueberries jam

(print this recipe)

1 kg blueberries

400g sugar

Put well-washed and dried jars in the cold oven and turni it on at 100 degrees to sterilize.

Wash blueberries.

Put fruit and sugar in the pot and heat on. Cook at moderate temperature, with occasional stirring. When the jam thickens (the exact timing depends on the variety and size of the fruit), place a little jam on the cooled plate, to check the density once it cools completely (or leave the whole quantity to cool and the next day, if it is acceptable, just heat it to boil for a moment and put in jars). Blueberry jam is quickly cooked, it takes about half an hour, more or less.

Pour in boiling jam into hot jars, close it with metal lids, and then place them in some container and cover them with some old blanket - to cool down slowly and conserve it naturally.

Keep cooled jars in the storage room until opening, then keep them in the refrigerator.

(please scroll down for recipe in English)

Čuli ste za onaj štos: kako se dele dijagnoze u Srbiji? Nije ti ništa i gde si bio do sad. E, pa moja rerna kao da je prošla našu medicinsku dijagnostiku - nije joj ništa...

Nakon što je majstor odneo grejač, javio se sutradan da kaže da mu nije ništa. Em što radi, em što dobija struju, em pokazuje da zaista koristi svu predviđenu jačinu. I šta sam ja mogla? Da skačem u mestu od besa i nemoći, počnem da se raspitujem ko je zadovoljan svojom rernom i kojom i da pretražujem domaću ponudu istih.... Ipak, kada je vratio grejač, sve namontirao i otišao, rerna je stvarno počela da peče odozdo. Ipak, ne budem lenja, nego na oglasu nađem termometar za dotičnu gospođu, pa sednem na hoklicu i pola vikend prepodneva posvetim grejanju i hlađenju iste i merenju učinka. I znate šta sam zaključila? Kada je uključim na 200 stepeni, ona zapravo greje do 180. Tih 200 je ustvari za uz ventilator, koji ni ne koristim, jer bi mi isušivao sve pred sobom. Onda sam našla solomonsko rešenje: zagrejem je sa ventilatorom i pečem bez, tako da se nadam da sam joj doskočila, uz malo dovijanja, a ne bi trebalo za tolike novce. A to je bio brend u koji sam se klela....

U toj mojoj hajci na rernu, a kako bih je isprobala nakon odlaska majstora, u tri poteza sam napravila najobičniji patišpanj. Pa onda po onoj staroj - da se ne baci, urolala sam ga, pa premazala džemom i ponudila Luki. Kako li je on ono smazao! Uvek sam pravila neke drugačije kolače, a taj obični rolat sa džemom nikada nekako nije stizao na red...zapravo, nisam ni imala naviku. S obzirom da se zaista pravi u tri poteza, i to od krajnje jeftinih i pristupačnih sastojaka koje uvek imam - ovo je pravo otkrovenje i dobro je za znati da će biti sa radošću dočekan.

Radi se o rolatu koji su bake pravile: patišpanj se ispeče i odmah urola, pa se ohlađen razvije, premaže džemom i ponovo uvije. Ostavi se u frižideru da se stegne, dobije lepu teksturu i izbegne sušenje. Pred služenje se pospe prah šećerom i iseče na parčad.

Kada ste vi poslednji put pravili rolat sa džemom?

Rolat sa džemom

(recept za štampu)

5 jaja

5 kašika šećera

1 vanilin šećer

3 kašike ulja

5 kašika brašna

1/2 kašičice praška za pecivo

250-300g džema

Odvojiti belanca od žumanaca, pa belanaca umutiti u čvrst sneg, uz dodatak par kapi sirćeta. Dodati šećer i vanilin šećer i mutiti dok se šećer sasvim ne sjedini.

Dodati žumanca jedno po jedno i nastaviti mućenje. Dodati i ulje.

Na kraju umešati brašno izmešano sa praškom za pecivo i kratko mutiti mikserom, najmanjom brzinom.

Pripremljenu smesu izliti u pleh od rerne, dimenzija 35x29 cm (ili sličan) postavljen papirom za pečenje. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 20 minuta.

Ispečenu koru pažljivo odvojiti od papira, vratiti je na papir, pa je zajedno sa njim urolati i ostaviti da se ohladi.

Ohlađenu koru razviti, premazati džemom po želji i ponovo je čvrsto urolati. Uviti u aluminijumsku foliju i ostaviti u frižider da se lepo stegne.

Pred služenje, rolat posuti prah šećerom i iseći na parčad.

Roll with jam

(print this recipe)

5 eggs

5 tablespoons sugar

10g vanilla sugar

3 tablespoons of oil

5 tablespoons of flour

1/2 teaspoon baking powder

250-300g of jam

powdered sugar

Separate the egg whites and mix them into the firm snow. Add sugar and vanilla sugar and continue with mix it until sugar is completely melted.

Add the yolks one at a time and continue to mix. Add oil.

At the end, add the flour combined with baking powder and briefly mix with the mixer at the lowest speed.

Pour the prepared mixture into a baking pan, measures 35x29 cm (or similar) set with baking paper. Bake in preheated oven at 180 degrees for 20 minutes.

Carefully detach the baked crust from the paper, return it to the paper, roll it and let it cool down.

Now roll it out, spread jam over the crust and re-roll it into jelly roll. Wrap into aluminium foil and leave in a fridge to cool down completely.

Before serving, sprinkle the powder sugar and cut into pieces.

(please scroll down for recipe in English)

Sir mi je odgovor na svako pitanje i smatram ga hranom za sva vremena. Nikako ne priznajem nove teorije da nije zdrav, da ga treba izbegavati i jako se obradujem kada naiđem na istomišljenika, pa se saglasimo da bismo jeli "sira i 'leba", pa još i da bismo nešto dobro učinili za sebe.

Ne bih mogla biti vegetarijanac zbog ćevapa, pljeskavica i još par jela, ali ga se vrlo lako odreknem u svakodnevnoj ishrani i nimalo mi ne nedostaje. Menjam ga sirom. Bećar paprikaš - sa sirom. Sendvič - sa sirom. Grilovano povrće - sa sirom. Pržena jaja - čik pogodite - sa sirom. I tako do u nedogled.

Ne postoje loše verzije sireva. Mene oduševe i mladi i stari i sa svakog geografskog područja, i klot i sa dodacima. Ne volim kisele, jer me podsećaju na pokvareno i izazvaju gorušicu, ali mimo toga - sve.

Imajući sve ovo u vidu, potpuno je jasno da su mi okice zasijale kada sam na internetu pronašla jelo gde glavnu ulogu igra - komad sira. Onda sam malo istraživala, napravila neku svoju kombinaciju i evo ga - grilovana feta sa povrćem. Kako naše "fete" nisu ni blizu feti, uvek za te varijante koristim Sjenički sir, koji me najviše podseća na izvornu fetu. Povrće sam uzela pravo letnje, malo ga obojila Mediteranom dodavši kapare, stavila u rernu, zapekla i eto ga. A, da: pre toga sam ga snimila odmah po izlasku iz rerne i stavila na Instagram story onako cvrčavog - o, koliko je pitanja stiglo; najčešća su bila - šta ti je ovo ovako dobro, a bilo je i onih - koje je povrće u pitanju. Na ovo drugo sam odgovarala sa - kada ti kažem, biće ti sasvim nezanimljivo i prizemno: paprike, paradajz, oba luka i malo kapara. Mogla sam da osetim razočarano spuštanje ramena sa ove strane digitalne mreže.

Dakle, ukoliko vam je potreban neki brzinski recept kojim ćete u ovim vrelim danima izbeći mesa, a iskoristiti svu ponudu leta - navalite na ovu grilovanu fetu. Samo priložite neki dobar hleb i njime pokupite sve sokove koje je povrće pustilo. Prijatno!

Grilovana feta sa povrćem

(recept za štampu)

50ml maslinovog ulja

1 crni luk

2 čena belog luka

4 paprike

2 paradajza

1 kašika kapara

2 parčeta feta (sjeničkog) sira

so, biber

peršun

Paprike iseći na trakice, a paradajz na sitne kocke.

Iseckan crni i beli luk propržiti na zagrejanom maslinovom ulju. Potom dodati paprike i pržiti 10-ak minuta uz povremeno mešanje. Na kraju dodati paradajz i dinstati još 10-15 minuta.

Na kraju usuti kapare i biber, pa eventualno dosoliti (vodeći računa da su kapari i sir slani).

U pekač za rernu usuti pripremljen sos od povrća. Odozgo dodati sir i malo ga gurnuti ka dnu.

Peći u zagrejanoj rerni na gril funkciji, dok sir ne porumeni (5-10 minuta, u zavisnosti od tipa rerne).

Pre služenja posuti peršunom.

Grilled feta with vegetables

(print this recipe)

50ml of olive oil

1 onion

2 garlic cloves

4 peppers

2 tomatoes

1 tablespoon capers

2 pieces of feta cheese

salt, pepper

parsley

Cut peppers into strips and tomatoes on small cubes.

Fry onion and garlic on heated olive oil. Then add the peppers and fry for 10 minutes with occasional stirring. At the end, add tomatoes and stew for another 10-15 minutes.

At the end, add capers and pepper, and salt eventualy (keeping in mind that capers and cheese are salted).

Put prepared vegetable sauce in the baking form. Arrange the cheese over it and push it down to the bottom.

Bake in a preheated oven on the grill function, until the cheese is browned (5-10 minutes, depending on the type of oven).

Before serving sprinkle with the parsley.

(please scroll down for recipe in English)

Išla sam na ručak sa starim prijateljem, inače Banaćaninom poreklom, i kada sam ga pitala zašto ne jede projaru koja mi je bila baš lepa, rekao mi je, začikavajući me kao i obično - to vi južnjaci jedite, ja ću beli hleb. Koliko sam se samo smejala - i tada i svaki put kasnije kada se setim. Mene niko nikada nije nazvao južnjakinjom, jer je to u lokalnoj priči rezervisano za Vranjance, Nišlije, Leskovčane i sve druge u tom kraju.

Meni je tata poreklom Ercov, rodom iz jednog sela na planini Javor. Realno, ja jesam poreklom južnjakinja. Ipak, smatraju me Ercovkom, mada sam tamo u kraju bila dva puta, od toga jednom da pamtim, ali o tome nekim drugim povodom. Velika visina i hladno podneblje su taj kraj učinili idealnim za dobar krompir, dobar sir i heljdu. Verujem da im je baš ta žitarica bila najčešće gajena, mada se ja zaista ne sećam da ju je tata preda mnom ikada pominjao - štaviše, meni je heljda bila potpuna nepoznanica sve dok nisam čula da je to uopšte žitarica, već sam bila negde na fakultetu. Prosto, ranije su se alternativne žitarice daleko ređe koristile nego sada.

Kako je u poslednje vreme zavladala moda svakog drugačijeg brašna osim belog pšeničnog, čini mi se da svaka pekara ima bar kiflu u nekoj drugoj varijanti, a da ne pominjem hlebove, pite, proje i sve drugo. Tako nekako, do mene je došla i neko pecivo od heljde: o, kako mi je to grozno bilo! Dala sam ovom brašnu šansu još jednom, pa još jednom, pa još i mnogi put, ali sve je to nekako teško i mučno išlo. Jedino su mi se dopali (a bila sam tester, s obzirom na moju veliku heljdo-netrpeljivost) Majini krekeri od heljde - za nekoga ko ne voli heljdu, ja sam istakla kandidaturu za đaka generacije u najbržem tamanljenju značajne količine krekera. Jednom tako, požalim se mami kako baš ne volim heljdu - ona na to odmah odgovori: ni otac ti nije voleo (ponavljam: preda mnom je nikada nije pomenuo, niti bi pokudio bilo koju hranu, gajeći veliko poštovanje prema svemu što se iznese na sto, usled veoma gladnog detinjstva). Stvarno? Iskreno se ja začudim, shvatajući da postoji nešto što bih nazvala genetski ukus. Nastavim dalje: ima mi nekako blatnjav ukus; mama opet - i otac ti je tako govorio. Sada sam već bila ubeđena u taj genetski ukus.

Par godina nakon toga, a skroz nedavno, pažnju mi privuče heljdopita. S obzirom na tu i takvu netrpeljivost prema heljdi, moja opsesija narednih dana je bila više nego čudna, čak i meni samoj. Istraživala sam recepte, kupovala brašna raznih proizvođača, nabavljala sir, kajmak, upoređivala mere tiganja i tepsija - sve samo da bih prvi sledeći vikend pravila heljdopitu. I pravila sam je dva puta u dva dana! Kao po onoj staroj - nema gorih Turaka od poturica, ja sam postala ostrašćeni zagovornik ove pite i veliki obožavatelj! I odmah sam pomislila na prijatelja sa početka priče: kada je proju namenio nama "južnjacima", šta bi mi tek rekao za heljdopitu?

Potpuno me je fascinirao način pripreme: peku se kore, koje su zapravo palačinke od heljde, potom se ređaju u pleh, a između se stavlja fil od sira, kajmaka ili pavlake, jaja, pa se zalije i odozgo i ispeče. Kore su mekane i vazdušaste, a fil sa sirom, već je jasno, ne može biti loš. Stavila sam pšenično i heljdino brašno u odnosu pola/pola, i bila sam ubeđena da će se heljda previše osećati i da mi neće prijati, s obzirom na celu uvodnu priču. Na kraju sam došla do zaključka da bih volela i malo jači ukus heljde, jer je osetim samo u tragovima! Ipak, da ne preterujem - zadržala sam mere iz prve probe i tako nastavila da pravim.

Najlepša je na dan spremanja. Nakon toga heljda malo "otpusti"i pita postane mekša. Ne kažem da je neukusna, već samo da bi bilo bolje jesti je istog dana. Sekla sam je u trouglove i jela onako iz ruke. Za neka veća posluženja, ovo slobodno može da ide i u kockice: uz proju će biti odlično uz svako meze i posluženje. Ukoliko ste ljubitelji heljde ili tek treba da postanete, kao ja na primer, toplo preporučujem Heljdopitu, pitu karakterističnu za zlatarski kraj. Ipak, s obzirom na ukus i kvalitet namirnica, ne smeta ni da mi ostali uživamo u ovom specijalitetu.

Heljdopita

(recept za štampu)

300g heljdinog brašna

150g pšeničnog integralnog brašna

150g belog pšeničnog brašna

1 kašičica soli

2 jaja

1/2 l mleka

600ml kisele vode (po potrebi i više)

3 kašike ulja

1 kašičica sirćeta

ulje za prženje palačinki

Fil:

400g sira (zlatarskog ili mladog ili nekog drugog po ukusu)

2 jaja

200ml jogurta

120g kajmaka ili kisele pavlake

Preliv:

1 jaje

2-3 kašike kisele pavlake

semenke po želji: susam, čurekot, lan itd.

Izmešati brašna. Umutiti jaja, dodati so, pa dodavati naizmenično brašno i mleko i vodu, dok se ne umuti žitko testo za palačinke. Na kraju dodati ulje i sirće.

Tiganj podmazati uljem, pa pržiti palačinke (biće nešto deblje nego obične) sa obe strane. Po potrebi ponovo premazati tiganj uljem.

Dok se peku palačinke, u većoj činiji izdrobiti sir, dodati jaja, jogurt i kajmak ili kiselu pavlaku. Probati, pa eventualno dosoliti (vodeći računa o slanoći sira)

Podmazati okrugli pleh ili staviti papir za pečenje, pa na dno staviti palačinku. Premazati je pripremljenim filom. Potom opet staviti palačinku, pa fil i tako naizmenično. Poslednja, na vrhu, treba da bude palačinka.

Umutiti jaje i dodati pavlaku, pa naslaganu pitu premazati odozgo. Posuti semenkama po ukusu.

Peći u unapred zagrejanoj rerni 30 minuta na 200 stepeni.

Ispečenu pitu ostaviti da se prohladi, pa tek onda seći po želji i služiti.

Domestic buckwheat flour pie

(print this recipe)

300g of buckwheat flour

150g of wheat integral flour

150g of white wheat flour

1 teaspoon of salt

2 eggs

1/2 l of milk

600ml sparkling mineral water (or even more, if necessary)

3 tablespoons of oil

1 tsp of vinegar

oil for pancakes frying

Filling:

400g of cheese (preferably feta type)

2 eggs

200ml yogurt

120g domestic kajmak or sour cream

Top layer:

1 egg

2-3 tablespoons of sour cream

Seeds as desired: sesame, nigella seeds, flax, etc.

Combine flours. Mix the eggs, add salt, then add flour, milk and water until a thick dough pancake is formed. Finally, add oil and vinegar.

Spread the oil over the pancake frying pan. Fry pancakes - they will be thicker than ordinary - on both sides.

While baking pancakes, mash the cheese, add eggs, yogurt and domestic kajmak or sour cream in a large bowl. Try it, then salt it eventually-

Oil a round baking dish or put baking paper, then place a pancake on the bottom. Cover it with few tablespoons of prepared filling. Then put the pancake again, and so on and so alternately. The last, on top, should be pancake.

Mix the egg and add the sour cream, then pour over the prepared pie. Sprinkle with seeds upon the taste.

Bake in pre-heated oven for 30 minutes at 200 degrees.

Leave the cooked pie to cool down, and then just cut off as desired and serve.

(please scroll down for recipe in English)

Imate li i vi nekada utisak da je sve postalo naopako? Da ništa više nije kao što bi trebalo da bude? Ili je to što bi trebalo da bude neki moj stečeni normativ, koji nikako nije normalan generacijama pre mene, a umnogome čak ni mojoj generaciji? Od početka sveta, verovatno, kada počnemo da smatramo da nešto "nije normalno niti da je kako je pre bilo" postaje znak da smo ozbiljno prezreli, da ne upotrebim neku drugu reč.

Još uvek sam pod utiskom malopređašnjeg razgovora sa drugaricom, čija je sestra u bolnici. Kaže, sada su sa njom u sobi dvoje mladih, jedno od šesnaest, drugo od dvadeset godina. U pitanju je hirurgija i mislim da je kod njih problem žuč. Hej, žuč? Ja sam u to doba još uvek bila dobijala boginje (i to malo pokasno, priznajem), tako da ćete mi dozvoliti da ustrajem u tvrdnjama da je sve to ipak naopako. Nas dve smo u razgovoru odmah optužile hranu i verovatno smo malo ispod sto posto u pravu. Laički posmatrano, možda je za ostatak procenta kriva voda, zagađenje, nedostatak kretanja, nešto malko genetika i ko zna šta drugo.

Dalje, naopaki su postali i odnosi među ljudima. Sa pojavom komunikatora najrazličitijih vrsta, kada se neko ne javlja to samo može da znači da ne želi; sve drugo su mucavi izgovori. Sa druge strane, domaće vaspitanje, iskrenost, maniri su potopuno pali u zapećak i neguju se neke druge vrednosti, kojima nega nije ni potrebna: priznaćete, daleko je teže odgajiti mirisnu ružu ili orhideju od tamo nekog korova koje preko noći sakrije pogled ka horizontu. Korova je kod nas pun šešir, u meri da se iznenadimo i ističemo kao dobar primer neki izraz lepog vaspitanja, umesto da oni drugi budu u manjini i primer kako ne treba.

Naopaki voćni kolač i trenutna svakodnevnica su me nagnale na ovaj traktat gore. Od tog dvoje, kolač je ono što natera osmeh na lice; udubljivanje u ono o čemu sam pisala u tri poglavlja ranije bi donele samo boru više, a ne mogu ništa da promenim. Mogu da nastavim da svoje dete hranim domaćom, biranom hranom. Mogu i da insistiram na lepom vaspitanju, manirima, da poštujem ljude, njihova osećanja, vreme i pruženu pažnju. I da se borim protiv naopakog sveta.

Naopaki kolač se pravi tako što se na dno pleha stavi voće, puter i šećer, pa se preko toga sipa pripremljena smesa. Kada se ispeče, obrne se na tacnu i voće dođe na vrh. Testo, zahvaljujući kukuruznom grizu, ima teksturu koja veoma zanimljivo deluje već nakon prvog zalogaja. Još ako se uz mlak kolač servira kugla sladoleda - dobija se savršenstvo daleko od naopakog.

(preuzet recept)

Naopaki voćni kolač

(recept za štampu)

90g putera

130g smeđeg šećera

4 veće breskve

300-350g kupina

250g šećera

1vanilin šećer

160g omekšanog putera

3 jaja

300ml jogurta

250g brašna

70g kukuruznog griza

2 kašičice praška za pecivo

šlag ili sladoled za serviranje

U šerpici otopiti 90g putera i smeđi šećer, pa usuti u pleh dimenzija 23x33cm ili sličan. Malo prodrmati pleh, da se smesa ravnomerno rasporedi.

Preko toga poslagati breskve, oguljene i očišćene, pa isečene na manje kriške. Rasporediti i kupine ravnomerno, pa ostaviti sa strane.

Penasto umutiti šećer, vanilin šećer i puter. Potom dodati jaja i nastaviti mućenje, pa na kraju sipati jogurt. Na kraju umešati brašno, griz i prašak za pecivo, pa smesu preliti preko poslaganog voća.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 45-50 minuta. Kada kolač bude pečen, izvaditi ga iz rerne i ostaviti 15-ak minuta da se prohladi.

Prohlađen kolač prevrnuti na tacnu, pa seći na parčad željene veličine. Služiti uz šlag ili sladoled.

Upside-down fruit cake

(print this recipe)

90g butter

130g brown sugar

4 larger peaches

300-350g blackberry

250g sugar

10g vanilin sugar

160g softened butter

3 eggs

300ml of yogurt

250g of flour

70g of cornmeal

2 teaspoons of baking powder

whipped cream or ice cream for serving

Dissolve 90g butter and brown sugar heating in the pot, then pour it into a 23x33cm baking pan or similar.

Peel and clean peaches, then cut them into smaller slices and arrange them over the butter and sugar mixutre. Spread blackberries evenly over it, and leave aside.

Mix sugar, vanilla sugar and butter with electric mixer. Then add eggs and continue to mix, and finally pour in yogurt. At the end, combine flour, cornmeal and baking powder, add to previous mixture and then pour it over the prepared fruit.

Bake in preheated oven at 180 degrees 45-50 minutes. When the cake is baked, remove it from the oven and leave it for 15 minutes to cool.

Carefully invert baked cake to the serving plate. Serve with cream or ice cream.

(please scroll down for recipe in English)

Nemam ja neki problem sa sobnim biljakama, čak naprotiv. Nije baš da imam zelenu ruku, ali mu valjda prija toplota i svetlost na mestu koje im je namenjeno, tako da bujaju (pu, pu, pu, da ih ne ureknem). Da ne pominjem da ih povremeno i dopingujem tečnim đubrivom za listanje, pa mi svoju zahvalnost iskazuju vidnim rastom i u visinu i u širinu. Pelcer alojice koji mi je došao u čaši od jogurta je porastao kao da ga u nekoj suvoj pustinji uzgajam. Bakin Božičnjak nutkam svima redom, jer je već počeo da prevazilazi gabarite ozbiljne saksije u kojoj trenutno obitava. Juku sam već dva puta sekla do stabla, a spremam se i treći put, jer mi zauzima bar kvadrat prostora; s obzirom da sam svakog meseca u vreme naplate kredita izuzetno svesna koliko taj kvadrat košta - sledi joj seča, pa ispočetka.

Obožavam začinsko bilje i veoma sam nesrećna što nemam iole bolje uslove za njihovo uzgajanje. Naime, imam ja terasu, i to dve, ali nepovoljno orijentisane za uzgajanje bilja koje traži sunčevu svetlost bezmalo tokom celog dana. Potreban je i prostor. I znanje. Probala sam nekoliko puta, ali bezuspešno, pa mi ostade želja da sa makazama cupkam oko mnoštva saksija od terakote, te da seckam biljke i gurkam ih u sve što skuvam. Na ovoj minijaturnoj terasi mogle bi da se naguraju cele tri saksije. A te biljčice koje se štrickaju po kulinarskim TV emisijama, pa koje odmah bivaju gurane u šerpe su u ovako zagađenom gradu samo pusta želja.

Želja mi je, i sigurna sam da ću je kad-tad ostvariti, da imam peršun, bosiljak, origano, majčinu dušicu, lavandu, nanu, vlašac, estragon, žalfiju, lovor. Od svih začina, najomiljeniji mi je bosiljak, volim sorte sa što intenzivnijim mirisom i mogu da ga jedem kao čips - listić po listić. Isto tako i nanu - limunada, čokoladne poslastice - sve slatko mi ima mnogo lepši ukus uz mentu; o čaju da ne pričamo. Korijander apsolutno ne koristim, jer mi ima neki grozan ukus, tako da nema ni svoje mesto u toj mojoj za sada virtuelnoj bašti.

Bosiljak svemu da poseban ukus. Zato sam se, čim sam ugledala ove krekere, bacila na posao. I nisam se pokajala. Uzela sam u obzir i taj krem sir, kako bi se napravili sendvič-krekeri, ali se skroz lepo mogu grickati i onako solo, na jedan sprat. Užina, piknik, putovanje, okupljanje društva - prilika je mnogo, a oni će bilo koju od njih da oboje posebnim ukusima koji se pamte. A nije ni zanemarljivo što se odmah mogu imati dve verzije: sa i bez krem sira, za svakoga ponešto. Još samo da se naprave.

Slani krekeri sa bosiljkom

(recept za štampu)

300g brašna

80g parmezana

150g putera

20g lišća bosiljka

1 kašičica soli

hladna voda

krem sir

Oprati bosiljak i dobro ga osušiti.

U multipraktiku izmešati brašno, so, puter, bosiljak i parmezan, dok se ne dobiju mrvice. Dodavati kašiku po kašiku hladne vode, sve dok se ne formira kugla testa. Testo uviti u providnu foliju, pa ga ostaviti u frižideru na sat vremena.

Razvaljati testo između dva parčeta papira za pečenje na 5mm debljine. Isecati krugove prečnika 5cm (dobije se oko 38 kolutova)

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 170 stepeni 12 minuta.

Ohladiti potpuno i poslužiti tako ili spajati po dva kruga krem-sirom kako bi se formirali sendvič-krekeri.

(adaptirani recept)

Basil cookies

(print this recipe)

300g flour

80g grated parmesan

150g butter

20g basil leaves

1 teaspoon salt

cold water

cream-cheese

Wash the basil and dry it with kitchen paper.

Quickly process flour, salt, butter, basil and parmesan in food processor, until you get crumbs. Add cold water, tablespoon by tablespoon, until the dough comes together. Wrap the dough into the plastic wrap and leave it in the refrigerator for 1 hour.

Roll the dough between 2 sheets of parchment papers into 5mm thickness. Cut out the circles 5cm diameter.

Bake in preheated oven at 170 degrees for 12 minutes. Leave it cool completely and fill with cream cheese.

(adapted recipe)

(please scroll down for recipe in English)

Evo ga opet avgust, vrhunac sezone kuvanja paradajza. Tu aktivnost veoma ozbiljno shvatam, jer se paradajz sok u mojoj kući troši svakodnevno, bilo da se radi o paradajz čorbi (koja je bar jednom nedeljno na repertoaru) ili da pravim obične ili neobične ćufte ili se bacim na jedino jelo iz indijske kuhinje koje pravim (i umem da napravim), ili pak da imam vremena i želje samo za najprostiju testeninu na svetu - paradajz sok je neizostavni sastojak svega pomenutog i još mnogih drugih.

Pretprošli vikend, naoštrila sam se bila da svečano otvorim sezonu spremanja slane zimnice. Prokomentarisala sam to pred Lukom, kada on uzvrati - uuuu, odlično, biće paradajz čorbe. Idi, dete, bestraga, kada je nije bilo, paradajz kod nas ne presušuje. A onda moj junior, pomalo zamišljeno, pita - a da li bi mogla i jedna količina da bude malo manje slana, da mogu da pijem? Tu se ja pretvorim u upitnik, jer uopšte nisam znala da on to voli, pa sam to i rekla. Kaže - ma volim, ja ponekad uzmem po malu čašu, ali ovaj koji kuvaš, koji je super u čorbi, je malko slanji. Hmmmmm? U redu, pravimo i specijalnu verziju za piće. Treća na repertoaru, ali ko još broji.

Paradajz je biljka koja izuzetno povoljno deluje na srčani mišić, u sebi sadrži vitamine, kalijum, karotin, gvožđe, bakar, mangan, zatim likopen, jedan od najsnažnijih prirodnih antioksidanasa. Neke studije tvrde da likopen, naročito prisutan u kuvanom paradajzu, pomaže kod sprečavanja nekih najtežih bolesti, naročito kod muškaraca. Meni drugi argumenti nisu ni potrebni, tako da su desetine litara već spremne, jer ova dama treba da završi deo zimnice pre nego što se otisne na službeni put.

Napravila sam i tu traženu verziju "manje slanu, ukusniju za piće" i malo je reći da sam prezadovoljna! Udesila sam količinu soli i šećera tako da se dobio sok koji rashlađen godi i osvežava, čak i da zanemarimo sva njegova druga svojstva. Onda sam odlučila da pokažem kako i svaki kuvani paradajz ne mora da bude zimnica, već neki postane i koktel - pa sam se malo bacila i na istraživanje Bloody Mary koktela. To je onaj crveni, jedan od najpoznatijih, koji u svom sastavu ima paradajz sok, vodku, limunov sok, ljute sosove, so, biber, a garnira se celerom, maslinama, kiselim krastavcima..... Neki kažu da je i sjajan lek za mamurluk, naravno, ukoliko izostavite alkohol iz sastava, jer pustite vi te priče da se klin klinom izbija - ne verujem ja u to. Inače, sa svim ovim ukrasima, deluje kao pristojan obrok, a ko je gledao Vil i Grejs seriju, možda se i seća mog omiljenog lika - Karen, koja je unaokolo šetala sva namontirana i sa neizostavnom čašom ovog koktela u ruci, sa sve celerom koji viri iz iste.

Bloody Mary je koktel nastao dvadesetih godina prošlog veka, a zasluga za ime iz naziva se pripisuje više njih, verovatno samo tvorac zna na koga je mislio. Postoji Virgin Mary - verzija bez alkohola.

Jedan od sastojaka je ljuti sos, a ja sam od prijatelja iz Amerike dobila neki ultra ljuti, on kaže da je najljući koji je našao. To vam je onaj koji otvorite, ubodete vrh čačkalice i tom količinom dobro zaljutite ručak za četvoro. E, pa ja sam malo opustila ruku kada sam mućkala ovaj koktel, pa sam dodala dobru polovinu kašičice; i, tako je nastao Angry Mary. Šalu na stranu, bolje da budete oprezni i dodajete kap po kap, inače za prekid mamurluka ili vatru u želucu (zavisi u kojoj ste fazi) neće biti zaslužan likopen niti bilo koji drugi korisni sastojak, već ljutina koja razbuđuje.

Paradajz sok pripremljen za piće sam napravila tako što sam na 10 litara čistog isceđenog soka dodala 200g šećera i 50g soli. Kuvala sam ga 35-45 minuta, uobičajeno sipala u vrele, sterilisane flaše i potrpala u ćebence. Dobija se pitak sok u rangu najskupljih sokova na tržištu. Bez konzervansa, jasno vam je? E, pa živeli!

Bloody Mary (i paradajz sok za piće)
(recept za štampu)

Paradajz sok za piće
10l čistog isceđenog paradajz soka
200g šećera
50g soli
Izmešati sok, šećer i so, pa kuvati 35-45 minuta nakon što provri. Vruć sok sipati u sterilisane flaše (dobro oprane flaše se stave u hladnu rernu, uključi se na 100 stepeni i greje se sat vremena), pa ih zatvarati i stavljati u ćebe i dobro zašuškati da se postepeno hladi.

Bloody Mary

1l paradajz soka
220ml vodke
1 kašičica bibera
prstohvat soli
1 kašičica Worchesthire sosa
1 kašičia ljutog sosa
1 kašika limunovog soka
1 kašika rena (pripremljenog, iz teglice)
za garniranje: masline, ljute papričice, kiseli krastavci, stabljike celera itd.

Izmešati sve sastojke i sipati u čaše, preko kockica leda.
Garnirati po želji.

Bloody Mary (and homemade tomato juice)
(print this recipe)

Homemade tomato juice
10l of purely squeezed tomato juice
200g of sugar
50g of salt

Mix juice, sugar and salt, then cook for 35-45 minutes after it starts to boil. Hot juice pour into sterilized bottles (well-washed bottles put in a cold oven, turned on 100 degrees and heat for an hour), then close them tightly and put them in a blanket and stuff well to gradually cool down.

Bloody Mary
1l of tomato juice
220ml of vodka
1 teaspoon of pepper
pinch of salt
1 teaspoon Worchesthire sauce
1 teaspoon of hot sauce
1 tbsp of lemon juice
1 tbsp of horseradish (prepared)
for garnish: olives, hot peppers, pickles, celery stalks, etc.
Mix all ingredients and pour into glasses, over ice cubes.
Garnish upon your taste.

(please scroll down for recipe in English)

Pre negde pošaljem mami poruku: imaš li još uvek one deverovske peškire? Vidim da ju je pročitala, ali tajac sa druge strane mi je dao na znanje da je u najmanju ruku šokirana. Tek onda shvatim šta može da joj se roji po glavi, pa pošaljem još jednu: ne udajem se, treba mi za slikanje.

Utom mi zazvoni telefon: mama se sita ismejala, pa onda kaže - našla sam ti dva, sa jednim možeš da se udaš, drugi stavi pod tepsiju. Onda ja stanem da joj objašnjavam ono bezbroj puta ponovljeno: jednom je na taj način bilo više nego dosta, sledeći put će me venčati crni Elvis u nekoj kič kapelici. Moju mamu ni to ne zaustavlja, nego odmah uzvrati: kako god hoćeš, peškire imaš, spremna si.

Deverovski peškiri su zapravo ovo platno u traci, koje ima ili nema čipku na krajevima, a vez je bezmalo obavezan. U moru ručnih radova koje imamo u dva domaćinstva (ja sam preuzela i bakino), a ima toga za bar tri miraza predratnih udavača, našao se i taj peškir. Ko zna kada i kako je došao do nas, verovatno je tata bio neki funkcioner na nekoj od svadbi mnogobrojne braće. Mama je to kao hrčak čuvala i prikupljala (kao što je i mene naučila da radim), pa je tako, mnogo decenija kasnije, jedan od njih, dospeo pod tepsiju, kako ona reče.

Ima nešto toplo i domaćinski u tim ručnim radovima. Kod nas ih bezmalo svaka kuća ima, u svakoj drugoj postoji neko ko zna da ih radi, pa nisu na ceni kao rukotvorine na mnogim drugim meridijanima. Mene su učili da radim sve ručne radove, a držala sam heklicu, iglu, štrikaću iglu tako čvrsto i nezgrapno, dok mi zglobovi nisu pobeleli od naprezanja. Ispunim ja od mene traženo i onda se umorimo i ja u učitelji, pa na veliko opšte olakšanje ubedim ih da odustanem od ručnog rada. Od svega se malo duže zadržao vez, ali i to daleko od nekakvih remek-dela narodne radinosti. I to je, već vam pričah, bilo puno čvorova, i što je najgore - nedovršeno. Srećom, bilo je boljih i vrednijih od mene, pa se pronašao i ovaj peškir - za pod tepsiju.

A kako drugačije da istaknem lepotu ovog slatkiša. To je upravo to - slatkiš, ni kolač ni pita ni torta, starinski, običan, a nestvarno ukusan. Neki ga zovu osinja gnezda, a neki sočne ružice. Ja sam ga prvi put probala u nekoj poseti pre dosta godina i znam da mi je ostao u fantastičnom sećanju. Nigde nam se drugo putevi nisu ukrstili, a koga god sam pitala, svi su samo odmahivali glavom - nisu znali o čemu pričam, jer mu, naravno, ime nisam znala. Tek pre negde sam naletela na stari recept na nekom papiriću i shvatila da ga ja zapravo imam, samo da neće da me zove. Radi se o testu sa neizbežnom mašću, koje se formira, pa razvalja u pravougaonik, pa se onda premazuje puterom i posipa orasima i šećerom.

Onda se seku pužići koji se slažu u pleh sečenom stranom nadole. Potom se pekui pečeni se prelivaju toplim zaslađenim mlekom i zamirisanim vanilom - za ovo sačuvajte najbolji vanilin šećer koji imate, mirisaće vam do neba. Ostavi se još malo u rerni, i služi se - toplo ili hladno.

Najlepši deo priče je da se od nešto više od pola kilograma brašna napuni velika tepsija, prečnika od 40cm, što će reći da se radi o nestvarno izdašnom kolaču. Meni ne bi bilo potrebno više ubeđivanja - šta vi mislite?

Osinja gnezda (sočne ružice sa orasima)

(recept za štampu)

Testo:

2,5 dl mleka

1/2 kocke kvasca ili kesica suvog

1/2 kg brašna + još po potrebi

100g šećera

1 kašika masti

1 jaje

1/2 kašičice soli

Fil:

150g putera sobne temperature

150g šećera

150g oraha

2 vanilin šećera

Preliv:

250ml mleka

200g šećera

2 vanilin šećera

U toplom mleku rastvoriti kvasac, dodati kašičicu šećera i ostaviti da proradi. Nakon toga, u brašno dodati rastvoren kvasac, šećer, mast, jaje i so, pa mutiti mikserom sa spiralnim nastavcima, dok se ne formira glatko testo (po potrebi oprezno dodati još malo brašna, ali ne preterivati, testo treba da ostane meko). Ostaviti testo da naraste.

Veliki pleh prečnika 40cm ili sličan prekriti papirom za pečenje.

Krupno samleti orahe i izmešati ih sa šećerom i vanilin šećerom.

Naraslo testo izručiti na pobrašnjavljenu radnu površinu i razvaljati ga u pravougaonik dimenzija 50x40cm. Testo premazati puterom, pa posuti mešavinom šećera i vanilin šećera. Potom ga uviti u rolat i nakon toga seći na pužiće širine 2cm. Pužiće ređati u pripremljen pleh sečenom stranom na dole i praveći razmak između pužića. Ostaviti 15-ak minuta da narastu.

Peći 25 minuta u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni. U međuvremenu u šerpici izmešati mleko, šećer i vanilin šećer i staviti da proključa; kuvati dok se šećer sasvim ne istopi.

Vrelo testo preliti vrućim mlekom, vratiti u rernu i peći još 5 minuta. Nakon toga izvaditi iz rerne i servirati mlako ili hladno, po želji.

Luscious rolls with nuts

(print this recipe)

Dough:

2.5 dl of milk

1 sachet of dry yeast

1/2 kg of flour + more if needed

100g of sugar

1 tbsp lard

1 egg

1/2 teaspoon of salt

Filling:

150 g of butter (room temperature)

150g sugar

150g walnuts

2 vanilla sugar

Sweeten milk:

250ml milk

200g of sugar

2 vanilla sugar

Dissolve yeast in the warm milk, add a teaspoon of salt and leave it to foam. After that, add the yeast, sugar, grease, egg and so on to the flour, then mix with a electric mixer with dough hook until a smooth dough is formed (if necessary, add a little flour, but do not overdo it, the dough should remain soft). Leave the dough to grow.

Cover large baking pan (diameter 40cm or similar) with parchment paper.

Ground the nuts and combine them with sugar and vanilla sugar.

Bring the dough onto a floury work surface and roll it into a rectangle measuring 50x40cm. Spread the butter over the dough, then sprinkle with a mixture of sugar and vanilla sugar. Then roll it into the roll and then cut into 2 cm wide rolls. Arrange them into the prepared baking pan with the cut side down and make the gap between them. Leave 15 minutes to rest.

Bake 25 minutes in a preheated oven at 200 degrees. In the meantime, mix the milk, sugar and vanilla sugar and heat it. Cook until the sugar melts completely.

Pour the hot milk over the hot dough, return to the oven and bake for another 5 minutes. After that, remove from the oven and serve it lukewarm or cold, if desired.

(please scroll down for recipe in English)

Pre negde sam na nekoj društvenoj mreži pročitala siže ženskog života: rodiš se, ideš u vrtić, školu, fakultet, udaš se, napraviš ajvar 30-40 puta i umreš. S obzirom da sam do sada ajvar napravila svega 3-4 puta, ja zapravo još nisam ni počela da živim.

Šalu na stranu, kada mi neko kaže da je nešto komplikovano/zahtevno/dugotrajno u kuhinji, moj odgovor je uvek - ma šta ti je, pa nije to ajvar! Ukoliko me neko pita (a već sam se dokazala da najčešće pričam nepitana, jer ko je lud da rizikuje - niko me ništa ni ne pita), onima koji prave ajvar ja skidam kapu i izvodim duboki naklon. Ima tu posla: opereš, pa ispečeš papriku, pa je pečeš, potparavaš, pa guliš i čistiš do poslednje semenkice, pa cediš, pa melješ, pa kuvaš do letnji dan u podne, sve vreme mešajući. U međuvremenu se peru i sterilišu teglice, da se ne zaboravi. Pa se sipa, zatvara, potrpava ili zapiče. Pa tek onda arhivira u ostavi. I onda neko načne teglu i smaže je celu. Čoveče, jedi to sa razumevanjem, ako te već ne mogu naterati na poštovanje. Opet šalu na stranu, sve ove radnje u vezi sa pripremom ajvara su izvodljive jedino ako se ima velika pomoć u ljudstvu, veliki šporet na otvorenom za pečenje paprike i nekoliko slobodnih dana. Na taj sam se poduhvat jednom bila odvažila u stanu, pekući paprike na malom električnom roštilju, cedeći u sudoperi i sve sama. Neće mi skoro pasti na pamet da se odvažim na istu radnju pod istim uslovima. A volim ajvar. Još kada je onako ljutkast... pa dobar hleb....pa neki sir..... Ja sam ona koja može da smaže celu teglu, ali je jedem sa razumevanjem i poštovanjem.

Ajvar već godinama kupujem od jedne fine tete. A spremam mnoge druge vrste zimnice. Ovaj pindžur po starom receptu moje mame je odličan i uvek bude dočekan sa ovacijama. Jednostavniji od ajvara, a ipak kompleksnije pripreme od ove Lovačke salate. Naime, pre negde sam čula za ovu salatu i negde mi se u glavi upalila neka lampica raspoznavanja. Ne, nisam je ranije jela, ali jesam negde na sigurno ostavila neki stari recept, tako da je to prepoznavanje bilo iz tog razloga. Ništa komplikovano, ništa teško. A rezultat? Prezadovoljna domaćica i mnogi koji su probali. Naime, ukus mu je jako sličan pindžuru, tekstura zbog šargarepe daleko kompleksnija, a namena mnogostruka. Može da se koristi kao namaz na prepečenom hlebu. Može i kao salata uz neko meso. Može da se pomeša sa sirom i napravi neka pomerena verzija Urnebesa. Može i kako god vam drugačije padne na pamet, mogućnosti su neograničene.

I na kraju, dodatna napomena: prvu turu sam bila napravila sa količinom soli prema receptu. Još dodala i ljutu papriku, pa se nije znalo koji receptor za ukus trpi veći atak. Druga tura je bila umerenija, količina soli revidirana i svi mirni i zadovoljni. Stoga, počnite sa manjom količinom, lako ćete nadograditi ukus, za to uvek ima vremena do kraja kuvanja. Bitno je da napravite, u decembru ćete biti ponosni na sebe i zadovoljni zbog uloženog truda. Ako neka tegla uopšte i dočeka taj mesec...

Lovačka salata

(recept za štampu)

2l sveže isceđenog soka od paradajza

3kg crvene paprike

1/2kg šargarepe

1/2kg crnog luka

2 glavice belog luka

2 veze peršuna

100ml ulja

100ml sirćeta

100g šećera

3-5 kašika soli

2 kašičice bibera

Po želji: ljuta papričica

Dobro oprati teglice i staviti ih u hladnu rernu. Uključiti rernu na 100 stepeni i zagrevati ih najmanje sat vremena.

Paradajz kuvati dok tečnost ne uvri na 1l zapremine (potrebno je oko ½ sata).

Papriku dobro oprati i iseckati na kockice.

Šargarepu oguliti, pa i nju i iseckati na kockice.

Crni luk očistiti i sitno iseckati.

Beli luk očistiti i iseckati na listiće.

Kada paradajz uvri, dodati papriku, šargarepu, crni i beli luk, po želji seckanu ljutu papriku, ulje, sirće, biber, šećer i 3 kašike soli, pa kuvati uz povremeno mešanje. Kako vreme odmiče, potrebno je sve češće mešati. Pred kraj dodati iseckan peršun i rashladiti 2-3 kašike smese, pa probati. Po potrebi dosoliti.

Ukupno vreme kuvanja povrća je 40 minuta do sat vremena, ukoliko se želi nešto gušća salata.

Vrelu salatu sipati u vrele teglice, dobro ih zatvarati poklopcima i ušuškati u staro ćebe. Ostaviti ih tako dok se sasvim ne ohlade, pa ih ostaviti na uobičajeno mesto čuvanja zimnice. Načetu teglu čuvati u frižideru.

Domestic salad spread

(print this recipe)

2l of freshly squeezed tomato juice

3kg red peppers

1/2kg carrots

1/2kg onion

2 garlics

2 bunch of parsley

100ml of oil

100ml vinegar

100g of sugar

3-5 tablespoons of salt

2 teaspoons of pepper

If desired: hot peppers

Wash jars carefully and put them in a cold oven. Turn on the oven at 100 degrees and heat them for at least an hour.

Cook the tomato juice until the liquid evaporates to 1 liter volume (it takes about ½ an hour).

Wash the paprikas well and chop them into dice.

Peel carrots and cut them into dice as well.

Chop onion.

Clean garlic and chopped into leaves.

When tomato juice reach half of starting volume, add peppers, carrots, onion and garlic, chopped hot peppers, oil, vinegar, pepper, sugar and 3 tablespoons of salt, and cook with occasional stirring. As time moves, it will be necessary to stir more often. At the end, add chopped parsley and cool 2-3 tablespoons of the mixture, then try. If necessary, add more salt.

The total cooking time for vegetables is 40 minutes to an hour.

Pour the hot mixture into hot jars, close them with lids and cover with an old blanket. Leave them until they completely cool down, and store them at the usual place of storage the preserves. Once the jar is opened, keep it in the refrigerator.

(please scroll down for recipe in English)

Prošli vikend sam imala izuzetno drage goste: došli su mi u posetu kolege sa fakulteta, dva bračna para koja su još na studijama shvatili da će teško jedno bez drugog. Već sam rekla da mi je period studiranja najlepši životni period, i to stalno govorim i Luki...zapravo, uzdržavam se od takvih izjava tokom ispitnih rokova, da ne tanjim ionako tanke živce. Taj svoj najlepši period sam maksimalno skratila, da me život ne čeka - šta li, i odmah potom nestala - kako je neko prokomentarisao. Ustvari sam jako brzo diplomirala, odmah upoznala Prvog muža, zaposlila se, zabavljanje se pokazalo ozbiljnim, te se mi i venčali, ja se preselila, tada je bilo samo fiksnih telefona....prosto sam nastavila da se družim samo sa najbližim prijateljima, a da me neko pita zašto? Možda i znam, ali nije to predmet ove tirade.

Svakoga je svoj put nosio, mnogi su i ostali u kontaktu nakon fakulteta. Srećom, neka moja studentska drugarstva su počela da se obnavljaju dve decenije kasnije, a sve je i sada lakše, kada su deca poodrasla, tehnologija umnogome uznapredovala, pa može samo da se baci poruka - limunada sutra posle posla? i da dogovor bude postignut. Tako nekako sam se konačno videla i sa kolegama: o, kako je to lepo veče bilo, koliko sam samo uživala. Neke lagane priče, neka prisećanja ranijih dana, šale i pošalice, svako došao sa svojim karakterom, a svi sa dobrom namerom. Ma divota jedna, kad vam kažem. Ljudi su mi ulepšali ne dan, već godinu!

E, sad, dogovori koji su prethodili nedeljama pre toga je trebalo da se postignu tako što ću sve utanačiti sa muževima; odmah sam shvatila da imamo najslabiju kariku, jednog koji se ni sopstvenoj ženi ne javlja, pa bi bilo krajnje iluzorno očekivati da meni odgovara na pozive i poruke. Kako nemam ja više živaca za kojekakva nejavljanja, odlučim da sve dogovorim sa suprugama. Da li treba da kažem da smo u tri poruke sve detalje prešle i postigle? Ma milina jedna! Onda su počela moja upozorenja: nemoj da mi je neko došao sit. Bez dobrog apetita ne primam. Primam samo ješne goste. Na to je sa njihove strane usledilo uveravanje da neće ni ručati, da se ne sekiram.

Kada je postavljena ta večernja zakuska, samu sam sebe podsetila na svog oca i ono zbog čega sam ga nebrojeno puta kritikovala: nutkanje gostiju hranom koja je već na stolu, a potom i gunđanje da ništa nisu jeli. Gunđala sam i ja, imajući osećaj da su samo štrpnuli od svega, te da nisu poneli onaj dobar apetit u koji su se kleli. Sa takvim stavom odem na posao u ponedeljak i ispričam kako sam imala drage goste, prokomentarišem kako "ništa nisu jeli", a koleginice koje uvek vole da čuju kakve sam sve đakonije spremala, za to me i upitaju. Ja nabrojim, a one uzvrate - jadni ljudi, pa da nedelju dana nisu jeli, ne bi mogli više. Utom shvatim da je opet moja megalomanija uzela maha.

Jedno od posluženja su bile i ove pituljice. To vam je samo neki izvitopereni način da spremite gibanicu porcijašicu i da to izgleda kao nešto specijalno. Zapravo se samo radi o kori namazanoj filom, urolanom od ćoška (kao marama) da bi bila duža i onda zamotanom u ružicu. Odozgo sam posula crnim susamom (čurekotom) koji da drugačiji ukus, kao da se stavio neki specijalan začin.

Ovo je brzo i zanimljivo, a nije rezervisano samo za goste, već može da bude jako lep doručak ili užina ili lagana večera. U nekoj ranijoj turi sam tek ohlađene pakovala u kese, pa ostavljala u zamrzivač. Izvađene i otopljene su kao da su tog trenutka pečene. Još jedan recept dobar "za imati".

Pituljice sa sirom

(recept za štampu)

12 listova kora za pite i gibanice

400g sira

2 kašike kajmaka ili ulja

3 jaja

1/2 kašičice praška za pecivo

prstohvat soli

Za premaz:

1 jaje

1 kašika pavlake

susam, kim, crni susam i slično

Izmešati sir, kajmak, umućena jaja i prašak za pecivo, pa posoliti po ukusu.

Uzeti jednu koru, premazati je tanko preko cele površine pripremljenim filom. Urolati je tako što se počne iz jednog ćoška i uvija ka suprotnom, rolajući dijagonalno. Dobijenu roladu uviti u formu pužića, i staviti na pleh pokriven papirom za pečenje. Ponoviti postupak sa ostalim ružicama.

Umutiti jaje, dodati kiselu pavlaku, pa razmazati po kašičicu smese preko svake pituljice. Posuti susamom, kimom ili sličnim, po ukusu. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 30 minuta.

Mini cheese pies

(print this recipe)

12 leaves of phyllo pastry sheets

400g cheese

2 tablespoons of oil

3 eggs

1/2 teaspoon baking powder

pinch of salt

For coating:

1 egg

1 tablespoon of sour cream

sesame, black sesame, caraway seeds or similar

Mix cheese, oil, eggs and baking powder, and salt upon to taste.

Take one pastry leaf, cover it thinly with the prepared mixture over the entire surface. Roll it starting from one corner to the opposite one, diagonally. Then roll the rolled form into the form of snail and put it in the baking pan covered with parchment paper. Repeat the procedure with the other leaves.

Whisk the egg, add sour cream, then put spoonful of mixture over each mini pie. Sprinkle with sesame seeds, caraway seeds or similar. Bake in preheated oven at 200 degrees for 30 minutes.

(please scroll down for recipe in English)

Kada sam već načela temu studentskih prijateljstava, ne mogu a da ne pomenem Dekija. To je onaj koji me je prilepio da sam seljanka jer nisam volela morske plodove i onaj čija mi je mama prva otkrila špric-keks.

On je bio onaj nesrećni drugar koga je zapalo da mora da sluša sve moje žalopojke, da mu se hvalim kada mi se nešto lepo desi ("zvao me je, pogledao me je, tražio je da se vidimo", i sve u tom stilu), da mu kukam kada mi nešto ne ide baš kako sam ja u toj svojoj mladoj ženskoj glavi zamislila (nije ni sada mnogo bolje, da budem iskrena). Sa njim sam mnoge ispite spremila, on je i bio jedan od hrabrih koji je dolazio da me poseti kada sam obolela od žutice. Čak je i pristajao da sa mnom jede, a i sada se sećam nemilog ukusa škarpine kuvane samo u vodi, koja je bila deo dozvoljene hrane za bolesnike tog tipa. Trebalo je da mi bude prava gozba u skučenom izboru hrane, a meni je bila više nego grozna, te sam se merkala ispod oka sa onim parčetom ribe na tanjiru, nemajući volje ni da počnem. Na sve to, ne znam da li da bi me kuražio ili zato što je stvarno to mislio, Deki mljacka i uživa u istom tom jelu. Diskutabilno je da li me je više nervirao on ili ono parče ribe koje je trebalo da savladam.

Kako to obično biva, život doprinese da se ljudi raziđu, da više-manje pogube kontakt, bar na redovnom nivou. Njega i njegovu porodicu okolnosti su odvele na drugu stranu Okeana, te su svoju sreću pronašli u Bostonu. S vremena na vreme smo razmenjivali neke poruke, pratili dešavanja onog drugog što preko društvenih mreža, što preko zajedničkih prijatelja, videli se par puta o nekim specijalnim proslavama godišnjica. Ove godine se udostojio (znam da će ovo da čita, pa malo da mu lupim packe zbog prethodnih nejavljanja 😉) da se javi kada je dolazio u Beograd, te smo tokom kafe nastavili da ispredamo te neke svoje studentske priče i da se smejemo preko sličnih stvari kao nekada.

Kada se neminovno dotakao bloga, pitao me je: kada ćeš da praviš Bostonsku krempitu? Ideš! Kako misliš kada, nikada je nisam ni pravila. To se tamo svuda jede, svuda je ima. Pa logično, pomislih, da Bostonske krempite ima u Bostonu, i ne treba baš mnogo pameti da se to zaključi, ali mi Deki reče da je to lokalni specijalitet koga ima svuda po Americi.

Dakle, Bostonska krempita. Slična našoj po kremu, samo ga ima manje. Peče se jedna kora, koja se seče na pola i filuje se finim, svilenkastim poslastičarskim kremom. Odozgo se stavlja glazura od čokolade. U originalu ima manje fila nego što sam ja stavila, jer sam ga ja napravila da ga ima upola više nego što je predviđeno - volim kremasto, šta ću. Kolač je nadmašio moja očekivanja: videvši ove kore, a ne voleći patišpanje baš preterano, očekivala sam nešto suvo i opterećujuće. Ama ne! Puterasta kora je sasvim lep kontrast kremastom filu. Čokolada na vrhu daje onaj fini zaokret gorčine, taman dovoljan da svemu da posebnu notu. Jako fino i dopadljivo, osvojilo je najviše ocene i kod mog deteta. U svakom slučaju, vredno to malo truda uloženog u pravljenje, dobićete jednu verziju krempite, utoliko lakšu ako vam se ne petlja sa lisnatim testom za domaću verziju.

Bostonska krempita

(recept za štampu)

Kora

200g šećera

1 vanilin šećer

75g putera

1 jaje

180ml mleka

200g brašna

1.5 kašičica praška za pecivo

Fil

1/2 l mleka

90g šećera

3 vanilin šećera

80g gustina

4 žumanceta

30g putera

Glazura

100g čokolade za kuvanje

2 kašike ulja

Umutiti šećer, vanilin šećer i puter, pa dodati jaje. Potom usuti mleko i nastaviti mućenje. Na kraju dodati brašno izmešano sa praškom za pecivo i još kratko mutiti mikserom, na najslabijoj brzini (svega par sekundi, da se sjedini)

Pripremljenu smesu uliti u kalup prečnika 23cm postavljen papirom za pečenje. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 30-35 minuta.

Pečenu koru izvaditi iz kalupa, ostaviti da se ohladi i hladnu je preseći vodoravno na pola.

Od pripremljenih 1/2 l mleka oduzeti 50ml, pa ostatak staviti u šerpu, dodati šećer i zagrevati do ključanja. U činiji izmešati gustin, žumanca i odvojeno hladno mleko. Kada provri, zašećereno mleko preliti preko umućenih žumanaca (nikako obrnuto!), pa mutiti žicom kratko, tek da se sjedini. Potom celu smesu vratiti u šerpu i mešati sve vreme, dok se smesa ne zgusne. Skuvani fil preručiti u činiju i prekriti lepljivom providnom folijom direktno preko fila. U prohlađenu smesu dodati puter, pa mutiti mikserom da se sasvim sjedini i postane gladak i svilenkast fil. Filovati donju polovinu kore, pa odozgo staviti drugu polovinu. Filovani kolač ostaviti da se hladi.

Čokoladu za kuvanje otopiti na pari (staviti je u šerpicu, koji staviti u drugu šerpu u kojoj se nalazi voda koja ključa), pa dodati ulje i izmešati da bude sasvim glatko. Ostaviti da se malo prohladi, pa preliti preko kolača.

Boston cream pie

(print this recipe)

Crust

200g of sugar

1 vanilla sugar

75g butter

1 egg

180ml milk

200g of flour

1.5 tbsp baking powder

Cream

1/2 l of milk

90g of sugar

30g vanilla sugar

80g cornstarch

4 yolks

30g butter

Glaze

100g of dark chocolate

2 tablespoons of oil

Mix the sugar, vanilla sugar and butter, and add the egg. Then add the milk and continue to mix. At the end, add the flour combined with baking powder and mix just for few seconds at the lowest mixer speed. Pour the prepared mixture into a 23 cm diameter baking pan set with baking paper. Bake in preheated oven at 180 degrees for 30-35 minutes.

Remove baked crust, leave it to cool and then cut it horizontally in half.

Take 50ml of the prepared 1/2 l of milk, then put the rest in the pot, add sugar and warm to boiling. Combine cornstarch, egg yolks and separated cold milk. Pour boiling milk over the mixed yolks (not vice versa!), and stir little bit, just to unite well. Then bring the entire mixture back into the pot and mix all the time until the mixture is thickened. Pour it into the bowl, cover with transparent foil directly over the filling. Add the butter in a cooled mixture and mix until the filling is smooth and silky. Fill the bottom half of the crust, and then put the other half on top. Leave the cake to cool.

Cook the chocolate over the steam, add the oil and mix it to be completely smooth. Leave it to cool little bit, then pour over the cake.

(please scroll down for recipe in English)

Pre sedam godina sam imala priliku da posetim Las Vegas. Odmah da budem jasna: uopšte ne volim da se kockam niti životno niti u smislu igara na sreću. Nisam neko ko rizikuje, ko od gotovog pravi veresiju, makar i samo zabave radi. Ipak, Vegas sam po sebi deluje nekako egzotično i daleko, pa sam se, razumljivo, veoma veselila odlasku.

Vegas je Diznilend za odrasle, tamo ljudi dolaze da bi se zabavili. To je, zapravo, Meka za one koji uživaju u povlačenju poluga na aparatima ili kockanju na bilo koje druge načine (postoje i drugi vidovi zabave, ali to neće biti tema ovog izlaganja). Pritom, ukoliko ste zamislili kockarnice u maniru tajnog agenta 007 - one u koje se odlazi najmanje u odelu i radi se o zasebnim prostorijama ili spratovima - zaboravite, jer je ceo Vegas jedna velika kockarnica, a praktično se šeta između aparata i stolova za razne vrste igara na sreću kako bi se dočepalo recepcije, sale za sastanke, restorana, izlaza iz hotela, čekiranja na aerodromu....ama svuda su, a igrači su daleko od stilske pojave tajnog agenta - više su kao ilustracija američkih turista. Kako bi igrači što više potrošili, donosi im se besplatno piće, dozvoljeno je pušenje, a čula sam da se kroz ventilaciju ubacuje kiseonik, kako bi se što duže ostalo budnim.

Ionako nezainterosovana za kockanje, povukla sam par puta one aparate, izgubila par dolara i odmah odustala. Ipak, kako je trebalo sačekati ostatak grupe, sela sam iza dvoje, stisla pašminu oko sebe i sledeće čega se sećam je da me kucka po ramenu uniformisano obezbeđenje (kojeg inače nigde nema u vidnom polju, ali su me valjda spazili na kamerama) i govori mi - gospođo, ovde je zabranjeno spavanje. Ja sam valjda nešto bunovna promrmljala - ja sam ovde sa prijateljima, čekam ih ili nešto slično, ali jednako sanjiva i zbunjena. Dakle, zaspala sam u kazinu! Pored one buke, pored tog njihovog kiseonika protiv spavanja, protiv klima uređaja nameštenih na temperaturu Aljaske - ja spavam kao prava, u sred kazina, na stolici!

Obično ljudi iz Vegasa nose sećanja na neke ludačke provode ili na to kako su ostali švorc ili prsten na karakterističnom prstu kao dokaz da su posetili kič kapelice (uz malo sreće, znaju i sa kim su to uradili) ili, ako se zabava otrgla kontoroli, ne nose nikakva sećanja, već im drugi kažu da su se odlično proveli, a oni sami postanu svesni već uveliko u avionu. Ja sam iz Vegasa ponela sekače u obliku zvezdica svih veličina i časopis Taste of Home - Jesen.

Od korice do korice sam ga pročitala i od tada datira moje obožavanje svih njihovih izdanja, koja sada dobijam nekim drugim kanalima. Iz ovog pomenutog sam već probala par recepata i primenila nekoliko saveta i trikova. Već neko vreme me čačka Tart od bundeve, pa je bilo logično da inspiraciju pronađem upravo u izdanju koje sam ponela iz grada šipke i kocke, kako ga moje dete zove. Zaista, postoji tamo recept upravo za takav nekakav tart. Izostavivši jedno, promenivši drugo, dodavši treće, dobila sam gotov proizvod ni nalik originalnom receptu, a ni kolaču sa slike.

U originalu u ovaj kolač ide konzervirani pire od bundeve; kod nas toga nema u širokoj prodaji, a i s obzirom na dostupnost bundeve u ovo doba godine, a i inače, ne verujem da bih se uopšte bavila konzervama. Testo tarta je puterasto, a začinjeno punjenje lagano klizi u hrskavi posip. Letimičan pogled na sastojke vam može bliže dočarati mirise koji ispune kuhinju dok se tart peče. I kada se izvadi iz rerne. I kada se servira na tanjiru. Verujte mi na reč: jedan zalogaj i viljuška neće biti odložena do poslednje mrvice.

Tart sa bundevom

(recept za štampu)

Kora:

250g brašna

60g šećera

1 vanilin šećer

prstohvat soli

125g hladnog putera

1 jaje

30g kisele pavlake

Punjenje:

1/2 kg oguljene bundeve

3 jaja

80g šećera

60g smeđeg šećera

120ml slatke pavlake

2 kašike brašna

1 kašičica cimeta

1 kašičica mlevenog đumbira

1/4 kašičice mlevenog karanfilića

Posip:

90g brašna

60g šečera

70g smeđeg šećera

1/2 kašičice cimeta

1/4 kašičice mlevenog đumbira

125g hladnog putera

90g seckanih oraha

Bundevu iseći na kocke, staviti u šerpu, naliti šoljom vode i dinstati poklopljeno sve dok bundeva ne bude skuvana, a voda uvrela. Napraviti pire od ovako skuvane bundeve.

Za koru izmešati brašno, šećer, vanilin šećer, so, pa dodati puter i utisnuti puter u brašno (viljuškom ili gnječilicom za pire, ili najbolje - u multipraktiku). Dodati jaje i kiselu pavlaku i formirati testo. Testo uviti u providnu foliju i ostaviti u frižideru na najmanje sat vremena da se ohladi.

Ohlađeno testo razvaljati između dva papira za pečenje, pa prebaciti u nepodmazan okrugli kalup prečnika 25cm, i utisnuti testo na dno kalupa i u bočne ivice. Ostaviti koru u frižideru.

Umutiti jaja, šećer, smeđi šećer, slatku pavlaku, pa dodati pire od bundeve (treba da ga bude oko 450g) i brašno izmešano sa začinima. Usuti fil preko kore. Za posip u multipraktiku na najvećoj brzini ili mikserom (nastavci za mešenje) kratko umutiti brašno, šećer, smeđi šećer, začine, puter i seckane orahe, dok se ne formira mrvičasti posip. Ovako formirani posip posuti preko fila.

Tart peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 60-70 minuta.

Nakon pečenja, sačekati da se malo ohladi i stegne, pa tek onda služiti.

Pumpking tart

(print this recipe)

Crust:

250g flour

60g sugar

10g vanilla sugar

pinch of salt

125g cold butter

1 egg

30g sour cream

Filling:

1/2 kg of peeled pumpkin

3 eggs

80g sugar

60g brown sugar

120ml heavy cream

2 tablespoons flour

1 teaspoon of cinnamon

1 teaspoon of ground ginger

1/4 teaspoon of ground cloves

Topping:

90g flour

60g sugar

70g brown sugar

1/2 teaspoons cinnamon

1/4 teaspoon of ground ginger

125g cold butter

90g chopped walnuts

Dice pumpkin, put it in the pot, add 1 cup of water and cook it covered, until the pumpkin is cooked, and the water is evaporated. Mash pumpkin and leave it to cool.

Combine flour, sugar, vanilla sugar and salt, add the butter and process it. Add egg and sour cream and form a dough. Wrap dough into transparent foil and leave it in the fridge for at least an hour to cool down.

Roll the chilled dough between two sheets of baking paper, and then transfer it to a baking mold, measure 25 cm in diameter, press the dough on the bottom of the mold and into the sides. Leave the crust in the fridge.

Beat eggs, sugar, brown sugar, heavy cream, then add pumpkin puree (it should be about 450g) and flour combined with spices. Pour it over the bark.

Combine flour, sugar, brown sugar, spices, butter and chopped walnuts and process until crumbling is formed. Sprinkle them over the filling.

Bake the cake in preheated oven at 190 degrees 60-70 minutes.

After baking, wait little bit to cool the cake and then serve.

(please scroll down for recipe in English)

Poputno sam ubeđena da je Pilav jedno od jela koje je obeležilo detinjstvo svakoga od nas. Neke su bake ili mame spremale od celih parčadi piletine, neke su sekle parčiće bez kostiju, neke su čak pravile od junetine, ćuretine ili nekog drugog mesa. Svako je pravio prema svojim mogućnostima, ukusu, nahođenju. Ipak, ono što je karakteristično je da je to jelo od pirinča koji se kuva u supi i onda se, nakon što pirinač upije tečnost, i zapeče, tako da mestičavo dobije onu finu hrskavu koricu.

Pilav je indijskog porekla, verovali ili ne. Iz drevne Indije je prenešen u drevni Iran, a odatle u ceo svet. Ne preterujem - veliki broj zemalja u svojim kuhinjama ima upravo pilav, čak je izgovor veoma sličan, uz tek male varijacije. Ono što je meni bilo zanimljivo je da sam nedavno dobila sliku iz nekog afganistanskog restorana u San Francisku, gde je upravo neka varijanta pilava bila na meniju: prvo, nisam ni znala da Afganistan uopšte ima svoju kuhinju (nisam ni razmišljala o tome, da budem iskrena), a onda sam i pogledala taj pilav - vrlo sličan našem, osim što se šargarepa seče u duge tanke trake i dodaje se suvo grožđe. Priprema je, međutim, na nivou da je lakše upravo da odletimo do San Franciska i jedemo tamo, nego da sami napravimo. Nisam ni pokušala.

Naš pilav je jako lak za pripremu, ukus mu je vrhunski, a ukoliko me još poslušate i spremite domaću supu, pa sa tim ga zalijete - nećete znati kako da stanete. Na mojoj lestvici obožavanja ovo se se jelo nalazi pri samom vrhu: lako se sprema, veoma je ukusno, nije komplikovano podgrevanje (u mikrotalasnoj ili uz dodatak malo vode - u šerpici na ringli); najlepše se jede odmah kada je skuvano, ali se kod mene kuva danas za sutra i prekosutra. Sve to bude propraćeno priličnim mrštenjem mog sina - njegova i moja lestvica obožavanja nisu baš kompatibilne. Ne vredi ni ubeđivanje da je to domaći rižoto, šta da mu radim, pravo na veto je iskoristio, tako da ga jede, uz negodovanje. Koje ja ignorišem.

Za pilav prvo skuvam supu. Na kraju priče, nekada se pile često tako spremalo, kako bi se uštedelo: spremi se supa, pa se zapeče pile u rerni, te se od jednog mesa ima ceo ručak. Supu najčešće kuvam od pilećih leđa: to je potcenjeni komad mesa, koji na pijaci kod onih teta košta par desetina dinara, a s obziriom na masnoću koju sobom nosi, daje veoma kvalitetnu supu. Za pilav uz leđa dodajem i meso namenjeno glavnom jelu, pa tako u kombinaciju uleću bataci. Masna supa intenzivnog ukusa daje pilav raskošnog ukusa. Naravno da mogu i drugi delovi pileta da se koriste, ali posno belo meso će za rezultat imati mršav pilav. Ne kažem da nije moguće ili da ne treba, nego samo napominjem da ukoliko se želi bogatstvo ukusa, razmislite o živinskim delovima koje ćete upotrebiti.

Šta god da odlučite - spremajte ga ovako:

Pilav

(recept za štampu)

2 bataka sa karabatacima

1 pileća leđa

3 šargarepe

2 korena peršuna

1 koren paškanata

1/2 glavice celera

3 kašike ulja

1 crni luk

200g pirinča (kočanski ili drugi kratkog zrna)

so, biber

po želji: suvi začin od povrća

U veći lonac staviti meso, oguljenu šargarepu, peršun, paškanat i celer, dodati par zrna bibera, 2 kašike soli, naliti sa 2l vode i kuvati oko 1.5 sat (ili 1/2 sata u ekspres loncu)

U međuvremenu iseckati crni luk, pa ga propržiti na zagrejanom ulju dok ne postane staklast. Dodati pirinač i kratko pržiti uz stalno mešanje, kako bi se pirinač sa svih strana obavio uljem.

Na dno pleha za pečenje naslagati meso (batake, karabatake i skinuti eventualno meso sa leđa, ukoliko ima nešto). Iseckati šargarepu, peršun, paškanat na kolutove i posuti preko povrća. Odozgo izručiti pirinač. Naliti sa 1.3 l supe. Pobiberiti i eventualno dosoliti po ukusu i dodati malo suvog začina od povrća po želji.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 220 stepeni 40 minuta - da se pirinač skuva i upije tečnost.

Domestic Pilav

(print this recipe)

2 drumsticks with thighs

3 carrots

2 roots of parsley

1 root of parsnips

1/2 root of celery

3 tablespoons of oil

1 onion

200g rice (arborio or other short grain)

salt, pepper

Put meat, peeled carrots, parsley, parsnip and celery in a large pot, add few peppercorns, 2 tablespoons of salt, pour 2 liters of water and cook for about 1.5 hours (or 1/2 hours in an pressure pot)

In the meantime, chop an onion, then fry it on heated oil until it is translucent. Add rice and fry briefly with constant stirring.

Place the meat on the bottom of the baking pan. Cut the carrots, parsley, parsnip on the rings and sprinkle over vegetables. Pour the rice over the top, then add 1.3 l soup. Season with pepper and eventually add salt, upon the taste.

Bake in a preheated oven at 220 degrees for 40 minutes - until the rice is cooked and soup is absobed.

(please scroll down for recipe in English)

Za nekoga ko ne voli bundevu, imam značajnu kolekciju recepata sa dotičnom, čak mnogo veću nego sa omiljenom jabukom. Ipak, u svoju odbranu ću da kažem da još ovaj današnji recept objavljujem i verovatno paprikaš sa bundevom i to bi bilo to za ovu sezonu.

Teško mi je da se oduprem kada me sa svih stranih blogova, iz stranih časopisa bundeva zove i mami. Oktobar je svuda posvećen najvećoj predstavnici zlatne jeseni. Bliži se i Noć veštica, praznik koji zapadnjaci obeležavaju tako što prave pre svega one keksiće u obliku šišmiša, paukova, kovčega, lobanja i svih tih ostalih ljupkih stvari, a između ostalog i dube bundeve i prave koješta. Posle se late i priprema za dan zahvalnosti i opet bundeva. No - Noć veštica. Mene zbunjuje što je i kod nas počelo da se obeležava u vrtićima - malo mi nije jasno. Kod njih ima smisla, jer je to noć uoči Dana mrtvih, ali kod nas? U duhu tolerancije, prihvatam da svako slavi ono što želi. Čak i da želim, ja ne mogu: meni tada pada slava. Onda nekako nije mi tradicijom dodeljno. I na kraju: kome jednom uđe slepi miš u stan, tome se svaki kolačić u tom obliku smuči.

Da, šišmiš mi je uleteo u stan. Letos. Isprva sam mislila da je to neka senka, te da mi se samo učinilo. Ipak, stavim peškir na glavu, jer sam čula da mogu da se upetljaju u kosu, zgrabim neku krpu i telefon. Šetajući tako kao Tutankamon kroz stan i vrebajući neman, pozovem Prvog muža da ga pitam kako se isteruje slepi miš. Dobijem klasičan muški savet - otkud znam, pogledaj na interntetu. Poslušam i pokajem se: tamo saznam da mogu da ujedu, da nisu zarazni, da su korisni jer trebe insekte, a da je ubijanje istih kažnjivo sa čak pedeset hiljada dinara! Kako nisam pronašla ljutu zver pažljivim šunjenjem kroz stan, ubedim sebe da sam umislila. Par minuta kasnije sednem primetim moj predmet potrage kako udara u plafon, tražeći izlaz iz njemu lavirinta. Nije mi bilo svejedno, nimalo, ali tu iskažem solidnu hrabrost, pogasim svetla, mirno napustim prostoriju i zatvorim deo stana u kome se našao nezvan gost.

Ujutru ga nisam videla, ali kako biti siguran - nikada se ne zna da se negde nije pritajio iza zavese, u nekom nedostupnom uglu ili bilo gde slično. Pošto sam se spremala za odmor, a Luka bio prestravljen od nemani, ipak ja pozovem nekakvu prirodnjačku službu. Kada sam dobila osobu zaduženu za šišmiše i slične aždaje, po glasu bih bila rekla da je to nekakva tek devojčica. Kažem ja njoj da imam Betmena, a ona mi objasni kako se oni odlično snalaze, da je on sigurno zalutao jureći neki insekt, da je verovatno i otišao dalje, ali da ako se ipak ponovo pojavi - može ona da dođe sa kečerom i uhvati ga. Čarobna reč - lovac na šišmiše. Uzeh ja telefon sva srećna što sam pronašla lovca. Epilog je da mi nije bila potrebna, jer je Betmen otišao u potrazi za gostoprimljivijim skloništem.

Sutradan je moj Betmen bio glavna zvezda kancelarijskih priča. Konsultovali smo i internet i tamo se pojavila sila priča u kojima je šišmiš glavni lik: u stanu u kome se pojavi, neko će se uskoro venčati (glupost, naravno, jer evo prošlo i četiri meseca - osim ako Luka nešto nije u tajnosti uradio), te da krilo donosi sreću, te da ako se kroz njega neko pogleda - taj će biti lud za osobom koja gleda. E, tu su se devojke ozbiljno zainteresovale! Šta bi, pitala sam, sada bi svaka po krug mog Betmena? Malo nas je zabrinula ona kazna ako zverki učinimo nažao, ali samo malo - nakon par sekundi razmišljanja, svhatile smo da bi se investicija nabavke krila i virkanja kroz njega sasvim isplatila.

Sad vam je jasno na šta mene podsećaju bundeve i praznik Noć veštica? To što ga ne obeležavam, ne znači da ne mogu da uživam u mirisnim kolačima. Ovaj obični kolač sa bundevom je upravo to: skroz običan, a nezamislivo aromatičan - mirisi obuzmu ceo stan dok se peče. Ovaj fil na vrhu pravi odličnu protivtežu i smiruje celu tu kombinaciju. Kao i gotovo uvek kada prilagođavam američke recepte - smanjujem šećer. I ovde je značajno umanjena količina prah šećera u filu, a odmah po mućenju sam ga probala i namah sam pomislila da je i upola šećera više nego mnogo, ali namazavši ga, sve se nekako sjedinilo i proželo, tako da je bilo sasvim u redu upakovano. Ovo da se ne prenerazite ukoliko odlučite da probate makar malo pre filovanja.

Ukus i lakoća pripreme daleko prevazilaze jednostavnost ovog kolača. Jedan od onih koje treba imati u jesenjoj svesci recepata: malo da promenite, a malo i da iskoristite sezonu - prijaće vam u svakom slučaju.

Jednostavni kolač sa bundevom

(recept za štampu)

250g brašna

1 kašičica sode bikarbone

1/2 kašičice praška za pecivo

prstohvat soli

1 kašičica mlevenog karanfilića

1 kašičica cimeta

1 kašičica muskatnog oraščića

150g otopljenog putera

300g šećera

4 jaja

400g kuvane, dinstane ili pečene bundeve

Fil:

100g putera

150g krem sira

1 kašičica ekstrakta vanile

200g prah šećera

Izmešati brašno sa sodom bikarbonom, praškom za pecivo, solju i začinima.

Puter izmešati sa šećerom pa mutiti mikserom, dodati jaja, a zatim i bundevu izgnječenu viljuškom. Umešati brašno i začine, pa izliti u pleh dimenzija 23x33 cm ili sličan, postavljen papirom za pečenje.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 40-45 minuta.

Ispečen kolač ostaviti da se ohladi.

Za fil umutiti puter i krem sir, dodati vanilu i prah šećer i još mutiti dok fil ne postane gladak.

Pripremljen fil premazati preko ohlađenog kolača i služiti.

(adaptirani recept)

Simple pumpkin cake

(print this recipe)

250g flour

1 teaspoon baking soda

1/2 teaspoon baking powder

pinch of salt

1 teaspoon of ground cloves

1 teaspoon of cinnamon

1 teaspoon nutmeg

150g melted butter

300g of sugar

4 eggs

400g cooked or baked pumpkin

Filling:

100g butter

150g cream cheese

1 teaspoon of vanilla extract

200g powder sugar

Combine flour with baking soda, baking powder, salt and spices.

Mix butter with sugar with electric mixer, add eggs, and then pumpkin mashed with a fork. Add flour combined with spices and pour prepared mixture into baking pan measures 23x33cm or similar, set with baking paper.

Bake in preheated oven at 180 degrees for 40-45 minutes.

Leave baked cake to cool down.

For the filling, mix the butter and cream cheese, add vanilla and powdered sugar and continue mixing until smooth.

Spread prepared filling over the cooled cake.

(adapted recipe)

(please scroll down for recipe in English)

Nekada su žene nosile kućne haljine po kući, popularno nazvane šlafrok. Bile su u formi mantila, kopčale su se napred ili su bile vezivane na preklop, a bile su šivene najčešće od pliša ili zenane ili nekog sličnog materijala. Odlično se sećam tih šlafroka - nosile su ih i moja baka i mama, što je pomalo neobično za žene njihovog staleža, odnosno one koje su radile, pa samim tim i daleko od klasičnih domaćica koje dane provode u kući, čekajući muža da dođe s posla. Ipak, nisu ostale imune na modu poratnog socijalističkog društva.

Baka Stojanka u šlafroku

Mene su roditelji naučili da se ono što se nosi napolju ne nosi po kući, tako da imam veoma razvijenu naviku da se odmah po dolasku kući presvlačim. Do te mere, da mi je neprijatno da u stanu sedim u onome što namenjeno za van njega. Ipak, daleko sam ja od šlafroka, već sam, kao i obično, samo teoretičar. Naime, kućna haljina, čak i da je imam, bi bila sasvim neprikladna za sve poslove koje obavim po stanu: imam utisak da bi mi se motala oko nogu, prva upadala u vanglu sa vodom kada perem pod ili još bolje - kako bih prozor oprala u šlafroku?! Izgleda da je ovaj odevni predmet ipak rezervisan za rekamije i izležavanje na njemu uz kutiju čokoladnih bombona, kao u crno-belim filmovima starog Holivuda, a da uz noviji tempo rada i života bolje pašu pamučne helanke i isprana majica - tada pegla prosto sama leti po izgužvanoj odeći.

Jabuke u šlafroku su starinski slatkiš, koji se veoma lako priprema, a prosto je čarobnog ukusa. Jabuke se ogule, izvuče im se sredina (najbolje onom spravicom za dubljenje paprika, mada mislim da postoje i one modernije za čišćenje ananasa - možda može i sa tim) i iseku se na kolutove debljine pola centimetra. Tako pripremljene jabuke se umaču u gušću smesu za palačinke i peku na zagrejanom ulju. Posle se pospu prah šećerom i to je sve!

Da budem iskrena, jabuke u šlafroku jako volim da jedem, a uopšte nemam naviku da ih spremam, te su tako Luki ostale nepoznanica. Čim ih je video, ustremio se i pita - šta je ovo? Hmmmm.....pa to ti je nešto kao američka palačinka punjena jabukom. Zaista, ovo možemo i ovako da posmatramo, mada meni ne smeta ni onako kako jeste - pohovana jabuka. Nekako sam mislila da jabuke u šlafroku svi znaju, a danas sam se prilično iznenadila kada sam shvatila da pri pomenu na to, moje koleginice pomisle na tufahije, te da mnoge nisu jele jabuke obućene u kućne haljine. Za njih i njima slične, evo recepta:

Jabuke u šlafroku

(recept za štampu)

4-5 jabuka

1 jaje

1 vanilin šećer

prstohvat soli

1 kašičica rakije

2 dl mleka

7 kašika brašna

ulje za prženje

šećer u prahu za posipanje

Umutiti jaje sa šećerom, solju, rakijom, dodati mleko, pa umešati brašno, da se formira glatko testo, gušće nego za palačinke.

Oguliti jabuke, izvući sredinu, pa ih iseći poprečno na kolutove debljine 1/2cm.

Zagrejati par kašika ulja u tiganju, pa smanjiti temperaturu na 7. od 9 podeljaka. Umakati jabuke u testo, pa ih pržiti sa obe strane da blago porumene. Ispohovane jabuke stavljati na ubrus da se upije masnoća.

Služitit odmah, posuto prah šećerom.

Domestic fried apples

(print this recipe)

4-5 apples

1 egg

10g vanilla sugar

pinch of salt

1 teaspoon of brandy

2 dl milk

7 spoons flour

oil for frying

powdered sugar for sprinkling

Mix the egg with sugar, salt, brandy, add milk, and then add the flour, and continue with mixing until smooth mixture.

Peel the apples, pull out the core and cut them crosswise to 1/2cm thick rings.

Heat a couple of spoonfuls of oil in the frying pan, then reduce the temperature to 7 of 9 degrees. Soak the apples in the dough, and then fry them on both sides until golden. Put the fried apples onto a napkin to absorb fat.

Serve immediately, sprinkled with powdered sugar.

(please scroll down for recipe in English)

Mafini su nekada bili jako egzotičan pojam, a sada smo došli do situacije da ih svaka pekara, pa čak i najtradicionalnija, ima u svojoj ponudi; o kafeima i poslastičarnicama da ni ne govorimo. Nekada se karakteristični pleh sa rupama zvao "pleh za projice", jer smo ga koristili upravo u tu svrhu, a sada je prihvaćeno ime koje mu dolikuje i koje kazuje svrhu kojoj je prvobitno namenjen - pleh za mafine.

Tražeći recept pre 15 godina, nisam shvatala jedno: svaki, bilo koji kolač se može napraviti u formi mafina ili kapkejka (mafina sa filom). Recept koji sam tada pronašla sam smatrala za neslućeno bogatstvo, a ono što je najbitnije - uz manje ili veće izmene, držim ga se evo već godinama. Sada recepata za mafine ima na svakom koraku, do mere da su počeli da bivaju stara, dosadna vest i da ne izazivaju ništa-specijalno-reakciju.

U vreme prvih mafina, pitala sam se kako se dobijaju oni narasli, špicasti na vrhu, a moji su, mada nesumnjivo ukusni, najčešće ravni i tako obični. Mađijajući sa merama, shvatila sam o čemu je reč: prepunjavala sam korpice, pa nisu imali mesta za rast. Zapravo je ta mera za otprilike 16-18 mafina - tada se dobijaju oni narasli u sredini. Ili, kome ne smeta lužasti ukus sode bikarbone, može se uz prašak za pecivo dodati i kašičica sode, pa se dobijaju mafini na steroidima, dostojni svakog prikazivanja na internetu.

Mafini su naročito interesantni deci. Kada je moja Sara imala nekakvo druženje sa školskim odeljenjem, a da bih odmenila njenu mamu, ja sam se prijavila da deci spremim baš mafine; tada je izbor pao na Sarine omiljene - vanilaste, sa borovnicama i komadićima čokolade. S ozbirom da sam spremala za celo odeljenje škole kao nekada (čitaj: 30+ đaka), za tren sam se pretvorila u američku mamu iz predgrađa, sa korpicama za mafine po celoj kuhinji.

Meni su mafini džoker za doručak: uveče odmerim sastojke, ujutru ih samo umutim - za šta je potrebno ni deset minuta - sipam u korpice (kašikom za sladoled, obavezno) i mafini idu na pečenje, a ja na spremanje za posao. Kada Luka ustane, čeka ga slatki doručak koji obožava uz šolju mleka. Nešto ponesem i na posao,pa i odmah odvojim za koleginicinu ćerku, koja ne zna još da govori kako treba, ali zna da su mafini njam-njam (tako ona kaže - ja sam ipak uznapredovala od onomatopejisanja dobrog ukusa)

Meni su omiljeni mafini nešto slično Sarinim: sa malinama ili višnjama i komadićima čokolade. Ipak, najveći potrošač je Luka, a njemu su najdraži baš ovi današnji: čokoladni sa komadićima čokolade. Čokoladu isečem na kockice i obavezno pomešam sa brašnom: na taj način ne sklizne sve na dno korpice, već se rasporede po celom kolaču. To je inače trik za sve dodatke, bilo da su orašasti plodovi, suvo voće - bilo šta: pomeša se sa bar kašikom brašna i to ih natera da se lepo nameste preko celog preseka. Izgleda šašavo, ali deluje.

Čokoladni mafini
(print this recipe)

70g putera
130g šećera
1 vanilin šećer
2 jaja
100ml jogurta
180g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašika kakaa
100g čokolade za kuvanje, iseckanu na kockice

Brašno izmešati sa praškom za pecivo, kakaom i iseckanog čokoladom, da se čokolada skroz izmeša sa ostalim sastojcima.
Umutiti puter sa šećerom i vanilin šećerom, dodati jaja, pa jogurt i mutiti da se dobije glatka smesa. Sada umešati brašno sa čokoladom i izmešati varjačom ili špatulom.
Papirne korpice staviti u pleh za mafine (12 komada), pa sipati smesu u svaku korpicu.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 20 minuta.

Chocolate muffins
(print this recipe)

70g butter
130g sugar
1 tsp vanilla extract
2 eggs
100ml greek yogurt
180g flour
1 tsp baking powder
1 tbsp cocoa
100g of chocolate chips

Combine the flour with baking powder, cocoa and chocolate until the chocolate is completely mixed with the other ingredients.
Mix butter with sugar and vanilla, add eggs and yogurt and mix until smooth. Add chocolate with flour and mix with a spatula.
Pour prepared mixture into muffins baking pan set with paper cups (12 pieces). Bake in preheated oven at 190 degrees for 20 minutes.

(please scroll down for recipe in English)

Znate kada sam shvatila da me je vreme pregazilo i da sam pomalo omatorila? Kada su me stasiti dvometraši počeli zvati teta-Tanja. Zapravo, zovu oni mene oduvek tako - uzaludno je bilo moje ubeđivanje da mogu i da prihvatim da mi persiraju, ali da će ime biti više nego dovoljno. Ipak, jedno je kada me tetom zovu krezavi predškolci ili golobradi dečaci svilenkaste kosice, a drugo je kada su to momci za bar glavu viši od mene natrposečno visoke, mnogi i trenutno jako moderno - bradati.

Lepo i domaćinski vaspitani momci, a uvek su mi bili dragi i toplo dočekani gosti, ne propuštaju da mi čestitaju rođendan. Ove godine sam ih nakon poruka sa najlepšim željama pitala da li hoće da dođu da napravim Dronjavo prase za slikanje, a oni posle pomognu da isto nestane. "Samo zovite teta-Tanja, volimo mi to".

Rečeno - učinjeno. Dogovor padne, jer je ovo ipak jelo koje se ne priprema bez plana unapred. Potrebno je pola do celog dana za mariniranje, dugo pečenje na tiho, a onda tek konzumiranje. Ali kakav je to ukus! Prvo što je začinjeno, fino i aromatično: spolja blago hrskavo, unutra meko i sočno. Drugo - izdašno: od kilogram i po mesa otprilike, nahrani se četa ješnih, da ne pominjem zabavu prilikom tako servirane večere. Treće: osim malo posla oko pripreme začina, spremanje je po težini od jedan do deset - jedan minus. Četvrto: kada se stavi u pekač na celu noć, sprema se po jeftinoj struji, što znači ogromnu uštedu u energiji.

Za dronjavo prase se koristi plećka, jedno od moja dva omiljena dela mesa (drugo je vrat). To je unekoliko potcenjeni deo mesa, koji je prilično pristupačan, a veoma ukusan usled pre svega anatomskih razloga. Marinada u kojoj provodi sate doprinosti da meso dobije na sočnosti, a da začini prodru dublje u tkivo. Prvi put sam meso pekla celo prepodne, kidala sebi živce da li će biti spremno na vreme, kako da dostignem potrebnu unutrašnju temperaturu mesa praseta koja garantuje da može da se dronjavi (95 stepeni, nasuprot 66 stepeni koje uobičajeno svinjsko pečenje dostiže kada je dobro pečeno), kada će sos biti dobro zgusnut i slično.

Sledeći put sam bila pametnija. Jedno veče sam meso potopila u marinadu. Sledeće veče sam ga stavila u tučanu posudu sa poklopcem, utrljala začine, poklopila i ubacila u zagrejanu rernu. Osam sati na 150 stepeni, najbolje tokom noći, rezultira u mesu koje se kao mozak raspada, što bi babe rekle, i nezamislivo je sočno. Onda još malo u pojačanoj rerni i otklopljenom sudu, kako bi se sos blago zgusnuo, a zatim dronavljenje: viljuškama se meso povlači u smeru protezanja vlakana. Tako formirane froncle se uvaljaju u zgusnut sos i dobija se meso koje fantastično ide uz zemičke, tortilje ili samo uz salatu - kako ko voli. Ja sam dečacima servirala uz domaće zemičke, salate, majonez, kečap, senf, lovačku salatu i mogu vam reći da je prasence dočekano sa oduševljenjem. Nakon toga, posluženi su rolatom sa eurokremom i na trenutak sam im poverovala da su prejeli i da to što su se izvalili po foteljama znači da za slatko nisu ostavili ni ćoškić želuca - kakva zabluda! Eeee, ta mladost, kada se masno ćebe može pojesti!

Dronjavo prase je odličan predlog kada je potrebno neko jelo za poluformalno i neformalno druženje većeg broja ljudi. Za malo truda, dobije se nešto neobično, a izuzetno ukusno. Moj novi džoker iz rukava, kada god mi bude potrebno nešto za veće društvo: zabavno i neobično, a kada se stvari nazovu pravim imenom, zapravo gosti sami sebi spremaju večeru.

Dronjavo prase
(print this recipe)

1 svinjska plećka (1,5-2kg)

Marinada:
60g soli
40g šećera
1l vode
2 lista lovora
3 kašike začina za dronjavo prase

Začin za dronjavo prase:
1 kašika kumina
1 kašika belog luka u prahu
1 kašika crnog luka u prahu
1 kašika ljute paprike (po mogućnosti dimljene)
1 kašika soli
1 kašika mlevenog bibera
1 kašika mlevene slatke paprike
80g smeđeg šećera

Meso oprati i podeliti na pola (da svako parče bude oko 1kg)
U jednu jaču veću kesu staviti meso i usuti sve sastojke za marinadu. Kesu dobro zatvoriti, protresti i ostaviti u frižider na 12-24 sata.
Nakon tog vremena, meso izvaditi, ocediti i osušiti ubusom. Posuti pripremljenim začinom i dobro utrljati sa svih strana.
Ovako začinjenu svinjetinu staviti na dno pekača (najbolje ako je debelih ivica, od livenog gvožđa), usuti 100ml marinade, poklopiti i peći na 150 stepeni 8 sati (može preko noći).
Kada je meso pečeno, otklopiti ga, pojačati temperaturu dok tečnost koju je meso pustilo počne da vri. Pustiti da malo vri, kako bi se zgusnulo i pretvorilo u sos.
Direktno u plehu meso viljuškama povlačitiu pravcu protezanja vlakana i na taj način formirati froncle od mesa i valjati u sos.
Servirati sa zemičkama ili tortiljama uz kečap, roštilj sos, neku salatu i slično.

Pulled pork
(print this recipe)

1 pork shoulder (1.5-2kg)

Brine solution:
60g of salt
40g of sugar
1l of water
2 bay leaves
3 tablespoon of dry rub mix

Dry rub mix:
1 tablespoon of ground cumin
1 tablespoon of garlic powder
1 tablespoon of onion powder
1 tablespoon of hot peppers (preferably smoked)
1 tablespoon of salt
1 tablespoon of ground pepper
1 tablespoon of ground sweet pepper
80g of brown sugar

Wash the meat and cut it in half (to get each piece of about 1kg)

Put the meat in zip-lock and combine all ingredients for brine. Lock the bag, shake it and left in the refrigerator for about 12-24 hours.

After this time, discard the meat, wipe it with paper towel and sprinkle dry rub mix over it. Rub til well over the whole piece of meat.

Place such a spicy pork on the bottom of the baking tray (preferably cast iron), add 100ml of brine solution, cover and bake at 150 degrees for 8 hours (preferably overnight).

When the meat is baked, uncover it, increase the temperature until the liquid begins to boil and start to thicken onto a sauce.

Using two large forks, begin pulling the pork shoulder apart.

Serve with burger buns or tortillas with ketchup, barbecue sauce, salad or anything similar.

(please scroll down for recipe in English)

Često sam se pitala: kako nastaju recepti? Nekada slučajno ili iz nužde, da bi se spasila situacija, čast, ko zna - možda čak i život. Tako nekako je nastala Saher torta. Ponekad nastaju sa namerom, kao kod Doboš torte, koja je napravljena tendenciozno za Nacionalnu izložbu u Budimpešti krajem devetnaestog veka. Kod slanih recepata je daleko lakše, jer su oni stvar trenutne inspiracije, stanja u ostavi i frižideru, a prilično veliku ulogu igra i improvizacija. Slatki recepti su značajno zahtevniji, jer se kod njih moraju poštovati mere, odnosi, redosled, sastojci - tu je improvizacija svedena na najmanju moguću meru.

Čorbica od slatkog krompira - batata - je nastala baš kao rečeno: improvizacijom i raspoloživošću namirnica u frižideru. Naime, stigla mi je još jedna isporuka stranih kulinarskih časopisa i prelistavajući ih, za oko mi je zapala upravo ova čorba. Prvo sam, kao i svi koji su je uživo kasnije videli, pomislila da se radi o čorbi od bundeve. Pročitavši recept, zaintrigirali su me sastojci, te sam odmah odlučila da je probam. Otpočevši pripreme, shvatila sam da nešto nemam, da bi nešto drugo bilo daleko bolje, jedno izbacila, dva dodala i dobila nešto sasvim deseto. Slatki krompir i semenke su ostale iste - eto, toliko mogu da učinim.

Semenke komorača daju čorbi neki diskretan bronhi ukus u pozadini, slatkoća batata je fino ukomponovana sa svežinom celera. Limun nikako ne treba izostaviti, a to vam kaže neko ko čak ni ne voli kisele čorbe: ovde je zaista neophodno i diže jelo na neke nove visine. Ukoliko se puter zameni uljem, čorba postaje posna.

Sve u svemu, ovo je jedan veoma zanimljiv i ukusan potaž, koji zbog zasitnosti, samo uz dvopek, može biti posebno lagano jelo. A dovoljno je intrigantno i neobično da možete poslužiti svima.

Čorba od slatkog krompira (batata)

(recept za šampu)

1 kašika putera

1 kašika maslinovog ulja

1/2 kašičice komorač semenki

2 veća batat krompira

200g šargarepe

1/2 glavice celera

1.2l supe ili vode

2 kašike pirinča

1/4 kašičice kurkume

1 kašičica soli

sok od 1/2 limuna

biber

peršun

Zagrejati ulje i puter, pa dodati semenke komorača i propržiti ih uz stalno mešanje.

Nakon toga dodati krompir, šargarepu i celer (oguljene i iseckane na kocke) i mešati, da se sastojci lepo sjedine, oko 5 minuta.

Naliti vodom, pa dodati pirinač i kurkumu, poklopiti i kuvati na umerenoj temperaturi oko 1/2 sata, odnosno dok se povrće ne skuva.

Ispasirati štapnim mikserom ili u blenderu, pa posoliti, pobiberiti po ukusu i dodati limun.

Služiti posuto seckanim peršunom.

Sweet potato soup

(print this recipe)

1 tablespoon of butter

1 tablespoon of olive oil

1/2 teaspoon fennel seeds

2 large sweet potatoes

200g of carrots

1/2 celery root

1.2l of soup or water

2 tablespoons of rice

1/4 teaspoons turmeric

1 teaspoon of salt

1/2 lemon juice

pepper

fresh parsley

Heat oil and butter, add fennel seeds and fry them constantly stirring.

Then add potatoes, carrots and celery (peeled and cut into cubes) and fry them, stirring occasionally for about 5 minutes.

Add water, then add rice and turmeric, cover and cook at a moderate temperature for about 1/2 an hour, or until vegetables are cooked.

Process in a blender or with stick blender, add salt, pepper and lemon.

Serve with chopped parsley.

Domaći čokoladni puding / Homemade chocolate pudding

Varivo sa mlevenim mesom / Minced meat stew

Džem od borovnice / Blueberries jam

Rolat sa džemom / Roll with jam

Grilovana feta sa povrćem / Grilled feta with vegetables

Heljdopita / Domestic buckwheat flour pie

Naopaki voćni kolač / Upside-down fruit cake

Slani krekeri sa bosiljkom / Basil cookies

Bloody Mary (i paradajz sok za piće) / Bloody Mary (and homemade tomato juice)

Osinja gnezda (sočne ružice sa orasima) / Luscious rolls with nuts

Lovačka salata / Domestic salad spread

Pituljice sa sirom / Mini cheese pies

Bostonska krempita / Boston cream pie

Tart sa bundevom / Pumpking tart

Pilav / Domestic Pilav

Obični kolač sa bundevom / Simple pumpkin cake

Jabuke u šlafroku / Domestic fried apples

Čokoladni mafini / Chocolate muffins

Dronjavo (drpano, fronclavo) prase / Pulled pork

Čorba od slatkog krompira (batata) / Sweet potato soup